Maturski ispit položilo je ove godine samo 43 odsto maturanata. To je druga godina sa vrlo lošim rezultatom jer je prošle godine bez padanja ispita maturiralo 44,6 odsto đaka završnog razreda gimnazije.

Desetku na maturi dobilo je svega 67 učenika u celoj zemlji, dok u 30 škola nijedan maturant nije dobio prelaznu ocenu. Razlika između rumunskih škola u urbanim i ruralnim sredinama je vrlo velika.

Više od 50 odsto učenika je prošlo na maturantskom ispitu jedino u šest od 41 županije.

Rumunski obrazovni sistem je već više godina kritikovan, ali je to izašlo na videlo tek prošle i ove godine, kada su stavljene kamere za nadgledanje u prostorijama gde se održavaju izpiti pa učenici nisu mogli da prepisuju što je ranije bio običaj.

Ministarka obrazovanja Ekaterina Andronesku, koja je pre nekoliko dana preuzela tu dužnost, izjavila je danas da je situacija vrlo zabrinjavajuća i da su potrebne ozbiljne i pažljive analize.

Andronesku je danas rekla da koreni slabih rezultata polaze još od niskog nivoa učenika iz prethodnog ciklusa, koji prelaze u viši ciklus i sa trojkama i četvorkama.

Ona je navela da će se razmatrati predlog da se za maturu pripreme dve kategorije tema - za gimnaziju i za tehnološke škole, jer je među njima razlika značajna.

Za drugu sesiju mature krajem avgusta, ministarka govori o organizovanju specijalnih kurseva za maturante.

Analitičari ocenjuju da je vrlo slabo finansiranje nastave sa samo 2,7 odsto iz BDP-a.

Problem su i profesori koji su zbog niskih plata nemotivisani da rade, a novi kandidati za profesorsku dužnost prolaze loše na ispitima. Ocenjeni su i dvojkama.

Među uzrocima loše situacije u rumunskom obrazovnom sistemu navode se i mnoge reforme ministara prosvete, koji se često smenjivaju.

Kako se ocenjuje, nepoverenje mnogih mladih u njihovu budućnost, u šanse zapošljavanja, ne motiviše učenike da se posvete učenju.

(Beta)