Zbog toga pojedini stručnjaci traže određivanje gornje granice, ali istovremeno upozoravaju da motiv ne sme da bude - zavist, prenela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).
Automobilski koncern Folksvagen (VW) zauzeo je prvo mesto na popisu preduzeća sa najbolje plaćenim menadžerima, koja je objavljena u studiji koju su predstavili Nemačko udruženje za zaštitu vlasništva vrednosnih papira i Tehnicki univerzitet iz Minhena.
Koncern Folksvagen je u poslovnoj godini 2011. članovima svog Upravnog odbora u proseku isplatio 8,4 miliona evra.
Pojedinačno, najviše je zaradio šef VW Martin Vinterkorn - rekordnih 16,6 miliona evra.
Na drugom mestu kompanija koje su isplatile visoke zarade je Dojče banka sa 5,9 miliona evra.
Dojče vele prenosi i da su pre 10 godina menadžerske plate bile znatno umerenije, mada ni tada nisu bile male.
Tako je, na primer, 2001. godine na prvom mestu s prosekom od 5,3 miliona evra po članu Upravnog odbora bila Dojče banka, na drugom Dojče Telekom sa 2,2 miliona evra, dok je VW sa 2,1 miliona evra zauzeo tek treće mesto.
Predsednik Nemačkog udruženja za zaštitu vlasništva vrednosnih papira koja štiti interese deoničara Ulrih Hoker upozorio je kako treba uzeti u obzir da nisu porasle samo plate, nego i zarade kompanija na čijem se čelu menadžeri nalaze.
Budući da mnogi koncerni visinu plate vežu uz postignute poslovne rezultate, jasno je da su zbog toga porasla i menadžerska primanja.
Drugim rečima, i kompanije mogu biti zadovoljne jer povećanje plata njihovih menadžera ukazuje da i njima poslovi dobro idu.
Jedini koji nemaju toliko razloga za zadovoljstvo su akcionari, jer dok je plata menadžerima u prošloj godini u proseku porasla za osam posto, oni su se morali zadovoljiti s rastom dividende od oko 5,1 odsto.
Hoker upozorava da rasprave o menadžerskim platama ne smeju biti motivisane pukom zavišću, ali da ih nadzorni odbori kao kontrolori ipak trebaju shvatiti ozbiljno.
"U interesu nadzornih odbora ne može biti stvaranje utiska da se novac deoničara trpa u džepove vrhunskih menadžera", naveo je Hoker.
Stručnjaci koji su učestvovali u izradi studije traže da se odredi gornja granica za plate, koja bi bila prilagođena specifičnostima pojedine kompanije.
No, uprkos rastu plata i bonusa, prihodi nemačkih vrhunskih menadžera i prošle su godine u međunarodnim poređenijima bili tek osrednji.
Istina, njihove su plate bile više nego kod članova francuskih upravnih odbora, ali zato nisu imale šanse u konkurenciji sa kolegama iz Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država.
Naime, članovi američkih Upravnih odbora zarađuju skoro četiri puta više od nemačkih menadžera.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Automobilski koncern Folksvagen (VW) zauzeo je prvo mesto na popisu preduzeća sa najbolje plaćenim menadžerima, koja je objavljena u studiji koju su predstavili Nemačko udruženje za zaštitu vlasništva vrednosnih papira i Tehnicki univerzitet iz Minhena.
Koncern Folksvagen je u poslovnoj godini 2011. članovima svog Upravnog odbora u proseku isplatio 8,4 miliona evra.
Pojedinačno, najviše je zaradio šef VW Martin Vinterkorn - rekordnih 16,6 miliona evra.
Na drugom mestu kompanija koje su isplatile visoke zarade je Dojče banka sa 5,9 miliona evra.
Dojče vele prenosi i da su pre 10 godina menadžerske plate bile znatno umerenije, mada ni tada nisu bile male.
Tako je, na primer, 2001. godine na prvom mestu s prosekom od 5,3 miliona evra po članu Upravnog odbora bila Dojče banka, na drugom Dojče Telekom sa 2,2 miliona evra, dok je VW sa 2,1 miliona evra zauzeo tek treće mesto.
Predsednik Nemačkog udruženja za zaštitu vlasništva vrednosnih papira koja štiti interese deoničara Ulrih Hoker upozorio je kako treba uzeti u obzir da nisu porasle samo plate, nego i zarade kompanija na čijem se čelu menadžeri nalaze.
Budući da mnogi koncerni visinu plate vežu uz postignute poslovne rezultate, jasno je da su zbog toga porasla i menadžerska primanja.
Drugim rečima, i kompanije mogu biti zadovoljne jer povećanje plata njihovih menadžera ukazuje da i njima poslovi dobro idu.
Jedini koji nemaju toliko razloga za zadovoljstvo su akcionari, jer dok je plata menadžerima u prošloj godini u proseku porasla za osam posto, oni su se morali zadovoljiti s rastom dividende od oko 5,1 odsto.
Hoker upozorava da rasprave o menadžerskim platama ne smeju biti motivisane pukom zavišću, ali da ih nadzorni odbori kao kontrolori ipak trebaju shvatiti ozbiljno.
"U interesu nadzornih odbora ne može biti stvaranje utiska da se novac deoničara trpa u džepove vrhunskih menadžera", naveo je Hoker.
Stručnjaci koji su učestvovali u izradi studije traže da se odredi gornja granica za plate, koja bi bila prilagođena specifičnostima pojedine kompanije.
No, uprkos rastu plata i bonusa, prihodi nemačkih vrhunskih menadžera i prošle su godine u međunarodnim poređenijima bili tek osrednji.
Istina, njihove su plate bile više nego kod članova francuskih upravnih odbora, ali zato nisu imale šanse u konkurenciji sa kolegama iz Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država.
Naime, članovi američkih Upravnih odbora zarađuju skoro četiri puta više od nemačkih menadžera.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.