"Postigli smo dobar napredak i verovatno ćemo se početkom septembra vratiti u Atinu", rekao je novinarima Tomsen, stručnjak MMF koji učestvuje u pripremi novih mera za uštedu 11,5 milijardi evra u grčkom državnom budžetu i javnom sektoru, posle sastanka sa ministrima finansija i zapošljavanja, Janisom Sturnarasom i Janisom Vrucisom.

Grčki ministri su jutros počeli sastanke sa stručnjacima "trojke" poverilaca - Poulom Tomsenom iz Danske (MMF), Klausom Masuhom iz Nemačke (ECB) i Matijasom Morsom (EU), o programu mera za uštedu u državnom budžetu 11,5 milijardi evra 2013. i 2014. godine.

"Postoji ozbiljan napor" da se postigne sporazum, rekao je novinarima izvor iz Ministarstva finansija na početku sastanka, naglasivši da je atmosfera "dobra".

Stručnjaci trojke dve nedelje vrše pritisak na Vladu da dodatno smanji javne rashode, uključujući plate i penzije, što ona međutim odbija u tako kratkom, dvogodišnjem roku jer je Grčka već pet godina u recesiji, sa sve težim socijalnim problemima.

Te mere su preduslov, kažu poverioci, da septembra dopuste isplatu Grčkoj tranše od 31,5 milijardi evra, iz drugog paketa pomoći poveriocima od 130 milijardi evra za smanjenje državnog duga, o čemu je odluka doneta prošle zime.

Ministar finansija Sturnaras izjavio je za današnje izdanje atinskog lista "Etnos" da će narednih nekoliko nedelja bile "ključno" za opstanak Grčke zoni evra što zavisi od dogovora o novim merama štednje.

"Država se već angažovala da sprovede niz mera i reformi za oživljavanje privrede i da trajno ukloni opasnost od stečaja", rekao je Sturnaras i podsetio na veliko višegodišnje odricanje grčkih građana zbog državnog duga.

Ministar je naglasio da je "opstanak Grčke u zoni evra" u pitanju zbog "opcija koje se razlikuju od odluka koje diktira razum", te "nas to može dovesti do stečaja i izlaska iz evrozone". Ministar nije izneo koje su to i čije "opcije".

"Stanje će biti kritično do septembra kada će 'trojka' objaviti izveštaj o privredi Grčke", rekao je Stajkuras za dnevnik "Katimerini", uz nadu da će zaključci izveštaja biti "pozitivni" - da bi se dopustila isplata tranše kredita koju Atina očekuje.

Izvor iz Ministarstva finansija je izjavio za AFP u četvrtak da Grčka očekuje šest milijardi evra posle dogovora sa ECB.

Po desničarskom listu "Eleteros tipos", konzervativni premijer Andonis Samaras procenjuje da će nove mere omogućiti da sa od poverilaca zatraži odlaganje za dve godine, do 2016, punog sprovođenja mera štednje radi smanjenja budžetskog deficita.

(Tanjug, foto Beta/AP)