"Napad na četvrt gde su ministarstva, 22. jula, mogao je da bude izbegnut efikasnom primenom postojećih mera bezbednosti", zaključila je komisija u izveštaju dostavljenom norveškom premijeru Jensu Stoltenbergu.
U izveštaju se takođe navodi da je Brejvik mogao da bude ranije uhapšen.
"Intervencija policije zaista je bila moguća. Počinilac napada je mogao da bude ranije zaustavljen", istakla je ta komisija, formirana na zahtev norveške vlade.
Brejvik (33) je 22. jula 2011. godine u dva teroristička napada ubio 77 osoba, uglavnom mladih. On je, zbog nedovoljnog obezbeđenja, najpre uspeo da u blizini zgrade norveške vlade parkira kombi i aktivira bombu od čije je eksplozije poginulo osam osoba.
Brejvik je potom preobučen u policajca otišao na ostrvo Utoja, nedaleko od Osla, gde je nasumice počeo da puca na učesnike letnjeg kampa mladih laburista i ubio 69 osoba.
Norveška policija je nakon napada žestoko kritikovana zbog sporosti pošto je prošlo tri sata od napada u Oslu i Brejvikovog hapšenja na Utoji iako je njegovo ime već bilo poznato službama bezbednosti.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije je taj 33-ogodišnjak bez izraza bilo kakvih emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade ljude.
Tokom suđenja je izjavio da je napade počinio da bi Norvešku zaštitio od "muslimanske invazije", a da su meta njegovih napada bili mladi laburisti zato što imigraciona politika te stranke od Norveške pravi multikulturalno društvo od kojeg se, kako je rekao, gnuša.
Suđenje Brejviku je završeno 22. juna, a presuda bi trebalo da bude izrečena 24. avgusta.
(Beta-AFP)
U izveštaju se takođe navodi da je Brejvik mogao da bude ranije uhapšen.
"Intervencija policije zaista je bila moguća. Počinilac napada je mogao da bude ranije zaustavljen", istakla je ta komisija, formirana na zahtev norveške vlade.
Brejvik (33) je 22. jula 2011. godine u dva teroristička napada ubio 77 osoba, uglavnom mladih. On je, zbog nedovoljnog obezbeđenja, najpre uspeo da u blizini zgrade norveške vlade parkira kombi i aktivira bombu od čije je eksplozije poginulo osam osoba.
Brejvik je potom preobučen u policajca otišao na ostrvo Utoja, nedaleko od Osla, gde je nasumice počeo da puca na učesnike letnjeg kampa mladih laburista i ubio 69 osoba.
Norveška policija je nakon napada žestoko kritikovana zbog sporosti pošto je prošlo tri sata od napada u Oslu i Brejvikovog hapšenja na Utoji iako je njegovo ime već bilo poznato službama bezbednosti.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije je taj 33-ogodišnjak bez izraza bilo kakvih emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade ljude.
Tokom suđenja je izjavio da je napade počinio da bi Norvešku zaštitio od "muslimanske invazije", a da su meta njegovih napada bili mladi laburisti zato što imigraciona politika te stranke od Norveške pravi multikulturalno društvo od kojeg se, kako je rekao, gnuša.
Suđenje Brejviku je završeno 22. juna, a presuda bi trebalo da bude izrečena 24. avgusta.
(Beta-AFP)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji