Zbog uvođenja poreza na jahte, vlasnici skupih brodova odlaze u Hrvatsku ili Korziku.
Vlasnici na stotine elegantnih jahti i čamaca, i ovog leta usidrenih u pristaništu u otmenoj marini Punta Ala, ove godine, moraju da "ratuju" sa poreskom policijom, jer utaja poreza Italiji svake godine napravi rupu u budžetu od oko 285 milijardi evra, piše londonski "Ekonomist".
Iako je leto u toj marini za prosečnog čoveka na odmoru, kao i svako drugo, vlasnimcima luksuznih jahtih, sezona je daleko od mirne.
Premijer Italije Mario Monti je, iz svog tradicionalnog letovališta u Švajcarskoj, poručio da je borba protiv utajivača poreza "kao rat" i da je "opravdano biti nepopustljiv".
Utaja poreza, italijanska nacionalna razonoda, odnosi oko 18 odsto bruto domaćeg proizvoda ili oko 285 milijardi evra, čime se stvara velika rupa u ionako problematičnim italijanskim javnim finansijama.
Pravedno ili ne, vlasnici jahti viđeni su kao deo najbogatijih koji ne plaća svoj deo poreza, pa je ove godine uveden porez na vlasništvo nad brodovima, kao i na iznajmljivanje brodova.
Jahte duge od 10 do 12 metara sada povlače godišnji porez od 800 evra, a one od 20 do 24 metra 4.400 evra. Na luksuzne brodove duže od 64 metra plaća se porez od 25.000 evra.
Poslednjih nedelja je poreska kampanja pogodila marine širom italijanske obale, a poreska policija na obali radi i u civilu i u uniformama.
Letnja poreska bitka dovela je do oštrog pada poslovanja u italijanskim marinama. Prema upravniku marine Punta Ala Robertu Fusku, 20 odsto brodova nije korišćeno ove godine, a prodaja goriva pala je za 40 odsto.
Ekonomska kriza odigrala je svoju ulogu, ali česte provere poreske policije, kako u luci tako i na moru, odvratile su vlasnike od korišćenja brodova. Neki od njih nose sa sobom godišnje poreske prijave da pokažu ljubopitivim policajcima da su njihovi prihodi dovoljni da opravdaju vlasništvo nad brodom.
Nije čudno što su se brojni vlasnici jahti uputili na lokacije koje nude veću dobrodošlicu, kao što su Korzika ili Hrvatska.
Sve što se odnosi na Italijane, odnosi se i na strance koji iznajmljuju brodove. Rosi Dela Bruna, upravnica firme za servisiranje jahti "Šaula" u rimskoj marini "Ostia" navodi da ruske turiste ne zabavljaju česte posete policije.
"Posao je smanjen za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, a ono što utiče na nas utiče i na barove, restorane, iznajmljivanje automobila, avionski saobraćaj itd", dodala je ona.
Tek kada se svedu računi na kraju godine, videće se da li je ovaj talas poreske agresije doneo više koristi nego štete, zaključuje "Ekonomist".
(Tanjug)
Iako je leto u toj marini za prosečnog čoveka na odmoru, kao i svako drugo, vlasnimcima luksuznih jahtih, sezona je daleko od mirne.
Premijer Italije Mario Monti je, iz svog tradicionalnog letovališta u Švajcarskoj, poručio da je borba protiv utajivača poreza "kao rat" i da je "opravdano biti nepopustljiv".
Utaja poreza, italijanska nacionalna razonoda, odnosi oko 18 odsto bruto domaćeg proizvoda ili oko 285 milijardi evra, čime se stvara velika rupa u ionako problematičnim italijanskim javnim finansijama.
Pravedno ili ne, vlasnici jahti viđeni su kao deo najbogatijih koji ne plaća svoj deo poreza, pa je ove godine uveden porez na vlasništvo nad brodovima, kao i na iznajmljivanje brodova.
Jahte duge od 10 do 12 metara sada povlače godišnji porez od 800 evra, a one od 20 do 24 metra 4.400 evra. Na luksuzne brodove duže od 64 metra plaća se porez od 25.000 evra.
Poslednjih nedelja je poreska kampanja pogodila marine širom italijanske obale, a poreska policija na obali radi i u civilu i u uniformama.
Letnja poreska bitka dovela je do oštrog pada poslovanja u italijanskim marinama. Prema upravniku marine Punta Ala Robertu Fusku, 20 odsto brodova nije korišćeno ove godine, a prodaja goriva pala je za 40 odsto.
Ekonomska kriza odigrala je svoju ulogu, ali česte provere poreske policije, kako u luci tako i na moru, odvratile su vlasnike od korišćenja brodova. Neki od njih nose sa sobom godišnje poreske prijave da pokažu ljubopitivim policajcima da su njihovi prihodi dovoljni da opravdaju vlasništvo nad brodom.
Nije čudno što su se brojni vlasnici jahti uputili na lokacije koje nude veću dobrodošlicu, kao što su Korzika ili Hrvatska.
Sve što se odnosi na Italijane, odnosi se i na strance koji iznajmljuju brodove. Rosi Dela Bruna, upravnica firme za servisiranje jahti "Šaula" u rimskoj marini "Ostia" navodi da ruske turiste ne zabavljaju česte posete policije.
"Posao je smanjen za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, a ono što utiče na nas utiče i na barove, restorane, iznajmljivanje automobila, avionski saobraćaj itd", dodala je ona.
Tek kada se svedu računi na kraju godine, videće se da li je ovaj talas poreske agresije doneo više koristi nego štete, zaključuje "Ekonomist".
(Tanjug)
