Francuska i Nemačka, dve najveće privrede u Evropskoj uniji, uspele su da do kraja dvodnevnog samita izglade razlike oko toga kako prevazići dužničku krizu, ali će novi nadzorni organ zadužen za kontrolu više od 6.000 banaka biti osnovan prekasno za direktnu pomoć španskim bankama putem specijalnog fonda, prenela je agencija AFP.

Lideri EU su takođe pohvalili 120 milijardi evra vredan paket mera za pokušaj podsticaja izlaska iz recesije, dok u isto vreme Grčku i Španiju pogađaju socijalni i politički nemiri.

Među idejama sadržanim u prethodno pomenutom paketu mera je ona za korišćenje prihoda od predloženog poreza na finansijske transakcije za borbu protiv nezaposlenosti među mladima, koja trenutno iznosi više od 50 odsto.


Donošenje nekih teških odluka je, međutim, odloženo za sledeću priliku, odnosno dva nova samita EU zakazana za period do Božića, budući da je britanski premijer Dejvid Kameron zapretio da će uložiti veto na budžet Evropske unije do kraja decenije.

Sa druge strane, budući da je tržišni pritisak značajno popustio u odnosu na period pre leta, lideri evrozone i čitave EU su našli zajednički jezik i dogovorili da će Evropska centralna banka (ECB) vršiti nadzor nad bankama u evrozoni.

To bi trebalo da učvrsti redizajniranu ekonomsku i monetarnu uniju, za koju lideri veruju da će zajedničku evropsku valutu nakon tri godine duboke krize učiniti atraktivnijom za članice EU koje se još nisu pridružile zoni evra.

Nakon okončanja 11-časovnog sastanka u cilju postizanja dogovora o nadzoru banaka, koji se odužio do sitnih sati, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da se ne radi o pokušaju da se "dobije nekoliko dodatnih dana ili meseci", već da se do kraja godine obezbedi "solidan zakonski okvir".

"Potreban nam je demokratski legitimitet", istakla je Merkelova, a takođe i razjašnjenje o poslovanju banaka iz evrozone na područjima izvan evrozone, posebno u globalnom finansijskom centru - Londonu.

Nemačka kancelarka je istakla da neće biti retroaktivne direktne dokapitalizacije banaka, budući da bi pomoć španskim bankama posrnulim pod ogromnim teretom dugova zaostalih nakon kraha tržišta nekretnina povećalo već ionako veliku zaduženost zvaničnog Madrida.

Ali pomenuta dokapitalizacija će biti moguća kasnije, dodala je Merkelova. "Mislim da, kad nazorni sistem bude počeo da se primenjuje, više nećemo imati problema sa španskim bankama. Bar se nadam da će biti tako", rekla je ona.

Francuski predsednik Fransoa Oland je upozorio da ne treba dodavati "nove mere štednje povrh već postojećih" time što bi se Španiji nametnuli oštri uslovi ukoliko bi ta zemlja zatražila puni paket pomoći od Evrope.

(Tanjug)