Poreski šok u Francuskoj pogodiće srednju klasu koja je ove godine bila pošteđenja, jer će upravo ona morati da plati dve trećine od 16 milijardi dodatnih poreza predviđenih za 2013.godinu.
Dok traje rasprava o bužetu za 2013. u francuskoj skupštini, poslanici desne Unije za narodni pokret UMP, oštro kritikuju nove mere socijalisticke vlade predviđene za narednu godinu, tvrdeći da će povećanje poreza ugroziti životni standard srednje klase, preneo je francuski portal Atlantiko.
Diskusija koja se trenutno vodi u francuskom parlamentu povodom izmene propisa koji sunajavljivani kao "porez na bogate", veoma je osetljiva tema jer je srednja klasa koja je zastupljena između 30 i 60 odsto u francuskoj populaciji, bila ključna za pobedu predstavnika socijalista Fransoa Olanda na ovogodišnjim predsedničkim izborima.
Srednjoj klasi, kako objašnjava francuski advokat i stručnjak za poresku politiku i autora dela Poresko pravo Francuza i nasledni trustovi Anglosaksonaca Fransoa Tripea, pripadaju osobe sa mesečnim neto primanjima između 1.500 i 3.000 evra.
Smatra se da samac sa mesečnom platom od 1.500 evra ili četvoročlana porodica sa primanjem od 6.000 evra, pripadaju srednjoj klasi.
Francuska srednja klasa koja predstavlja oko 50 odsto populacije u periodu od 1999. do 2010. nije osetila pad kupovne moći, čak je došlo i blagog rasta.
Prema podacima Ministarstva finasija srednja klasa je dugo bila pošteđena rasta poreza, ali je s druge strane imala veoma malu korist od rasta javnog duga proteklih decenija.
Prema mišljenju Tripea, srednja klasa će biti pogođena uvođenjem poreza na prekovremeni rad, povećanjem izdvajanja za socijalno i penziono osiguranje što će uticati na pad životnog standarda u proseku od tri odsto, ali zavisno od slučaja do slučaja ona će se kretati od jedan do deset odsto.
Tripe smatra da će srednja klasa biti na udaru nove poreske politike jer da bi ostvarili svoj cilj smanjenja deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda ima samo tri opcije, pojačati pritisak na najbogatije, smanjiti javnu potrošnju ili ubirati veći porez od najbrojnije (srednje) klase.
Prema mišljenju francuskog stručnjaka za poresku politiku, viša klasa broji samo devet odsto populacije, jedan odsto najbogatijih i devet odsto imućnih, a osim toga ona je već bila na udaru finasijskog šoka pri kraju mandata prethodnog predsednika Nikole Sarkozija i početkom mandata sadašnjeg predsednika Olanda, tako da je njena sposobnost da apsorbuje novi fiskani udar prepolovljena.
Visoka klasa sem toga, već navikla na poreske udare, priprema se za načine legalno izbegavanja poreza (što ne treba mešati sa utajom poreza koja je kažnjiva zakonom). Prema pisanju medija neki bogataši će se, poput šefa modne imperije Luj Viton - Hermes Bernara Arnoa, jednostavno preseliti u neku drugu zemlju.
Pribegavanje smanjenju javnih troškova je poslednja solucija na koju je spremna Socijalistička partija, jer se to kosi sa njihovom ekonomskom politikom privrednog oporavka, što znači da za finansiranje ostaje samo srednja, zaključuje Tripe.
(Tanjug, ilustracija Guliver/Getty Images)
Diskusija koja se trenutno vodi u francuskom parlamentu povodom izmene propisa koji sunajavljivani kao "porez na bogate", veoma je osetljiva tema jer je srednja klasa koja je zastupljena između 30 i 60 odsto u francuskoj populaciji, bila ključna za pobedu predstavnika socijalista Fransoa Olanda na ovogodišnjim predsedničkim izborima.
Srednjoj klasi, kako objašnjava francuski advokat i stručnjak za poresku politiku i autora dela Poresko pravo Francuza i nasledni trustovi Anglosaksonaca Fransoa Tripea, pripadaju osobe sa mesečnim neto primanjima između 1.500 i 3.000 evra.
Smatra se da samac sa mesečnom platom od 1.500 evra ili četvoročlana porodica sa primanjem od 6.000 evra, pripadaju srednjoj klasi.
Francuska srednja klasa koja predstavlja oko 50 odsto populacije u periodu od 1999. do 2010. nije osetila pad kupovne moći, čak je došlo i blagog rasta.
Prema podacima Ministarstva finasija srednja klasa je dugo bila pošteđena rasta poreza, ali je s druge strane imala veoma malu korist od rasta javnog duga proteklih decenija.
Prema mišljenju Tripea, srednja klasa će biti pogođena uvođenjem poreza na prekovremeni rad, povećanjem izdvajanja za socijalno i penziono osiguranje što će uticati na pad životnog standarda u proseku od tri odsto, ali zavisno od slučaja do slučaja ona će se kretati od jedan do deset odsto.
Tripe smatra da će srednja klasa biti na udaru nove poreske politike jer da bi ostvarili svoj cilj smanjenja deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda ima samo tri opcije, pojačati pritisak na najbogatije, smanjiti javnu potrošnju ili ubirati veći porez od najbrojnije (srednje) klase.
Prema mišljenju francuskog stručnjaka za poresku politiku, viša klasa broji samo devet odsto populacije, jedan odsto najbogatijih i devet odsto imućnih, a osim toga ona je već bila na udaru finasijskog šoka pri kraju mandata prethodnog predsednika Nikole Sarkozija i početkom mandata sadašnjeg predsednika Olanda, tako da je njena sposobnost da apsorbuje novi fiskani udar prepolovljena.
Visoka klasa sem toga, već navikla na poreske udare, priprema se za načine legalno izbegavanja poreza (što ne treba mešati sa utajom poreza koja je kažnjiva zakonom). Prema pisanju medija neki bogataši će se, poput šefa modne imperije Luj Viton - Hermes Bernara Arnoa, jednostavno preseliti u neku drugu zemlju.
Pribegavanje smanjenju javnih troškova je poslednja solucija na koju je spremna Socijalistička partija, jer se to kosi sa njihovom ekonomskom politikom privrednog oporavka, što znači da za finansiranje ostaje samo srednja, zaključuje Tripe.
(Tanjug, ilustracija Guliver/Getty Images)
