Nedavno objavljena dokumenta pokazuju da je FBI pratio ćerku sovjetskog diktatora Josifa Staljina nakon što je prebegla u SAD 1967. godine.
FBI je od doušnika prikupljao podatke o tome kako je njen dolazak uticao na međunarodne odnose.
Dokumenti koji su u ponedeljak prosleđeni agenciji AP, shodno zakonu o slobodi informacija, a nakon smrti Lane Peters prošle godine, pokazuju da je njena odluka da tokom hladnog rata zatraži politički azil u SAD predstavljala veliku neprijatnost za komunističke vlasti tadašnjeg Sovjetskog Saveza, a veliki propagandni poen za Ameriku.
Lana Peters, koja je inače rođena kao Svetlana Alilujeva, a promenila je ime posle dolaska u SAD i venčanja sa Vilijemom Veslijem Petersom 1970. godine, kasnije je govorila da je prebegla delimično i zato što su sovjetske vlasti imale loše odnose pokojnom suprugu Briješu Singu, značajnoj ličnosti Indijske komunističke partije.
U jednom dokumentu iz decembra 1967. godine navodi se da je Džordž Kenan, nekadašnji amabsador SAD u SSSR i Jugoslaviji, preneo je Federalnom istražnom birou da su on i Alilujeva zabrinuti da bi sovjetski agenti mogli da je kontaktiraju, kao i to da za nju nisu predviđene mere bezbednosti.
Ipak, ne postoji dokument koji nagoveštava ju je KGB pratio, navodi AP.
Drugi dokument iz juna te godine opisuje razgovor neimenovanog izvora FBI-ja sa Mihailom Trepjakalinom, drugim sekretarom sovjestske ambasade u Vašingtonu koji je navodno rekao da su Sovjeti "veoma nezadovoljni njenim prebegom" i upitao da li će SAD to iskoristiti u "propagandne svrhe".
Sovjetski diplomata se plašio da će "neke snage u SAD iskoristiti Staljinovu ćerku da poremete odnose između SSSR i SAD", rekao je taj izvor FBI-ju.
U jednom drugom tajnom dokumentu iz juna 1967. neimenovani doušnik je rekao da sovjetske vlasti nisu zabrinute zbog njenog prebega zato što će to "dalje diskreditovati Staljinovo ime i porodicu".
Staljin koji je odgovoran za slanje i stradanje miliona sovjetskih građana u radnim logorima, bio je na čelu Sovjetskog Saveza od 1924. do smrti 1953. godine, a njegov naslednik Nikita Hruščev ga je tri godine kasnije nazivao brutalnim despotom.
Čak je i Petersova kritikovala komunizam i politiku svog oca, a Staljinovo nasleđe nije joj dalo mira ni u SAD.
U jednom intervjuu 2007. godine ona je pričala da Amerikanci zaziru od nje jer je doživljavaju kao Staljinovu ćerku verujući da "unaokolo šeta sa oružjem i željom da ubija Amerikance".
Mnoge od 233 stranica koje su prosleđene agenciji AP značajno su redigovane, što je FBI objasnio činjenicom da na takvu vrstu cenzure ima pravo po zakonu o zaštiti poverljivih informacija.
U njenom dosijeu postoji još 94 stranice koje nisu obelodanjene jer, kako navodi FBI, sadrže informacije o drugim vladinim agencijama tako da ostaju pod vladinim nadzorom.
Više od polovine dokumenata prosleđenih AP-u su kopije novinskih članaka i drugih medija koji su se bavili njenim prebegom.
(Tanjug)
Dokumenti koji su u ponedeljak prosleđeni agenciji AP, shodno zakonu o slobodi informacija, a nakon smrti Lane Peters prošle godine, pokazuju da je njena odluka da tokom hladnog rata zatraži politički azil u SAD predstavljala veliku neprijatnost za komunističke vlasti tadašnjeg Sovjetskog Saveza, a veliki propagandni poen za Ameriku.
Lana Peters, koja je inače rođena kao Svetlana Alilujeva, a promenila je ime posle dolaska u SAD i venčanja sa Vilijemom Veslijem Petersom 1970. godine, kasnije je govorila da je prebegla delimično i zato što su sovjetske vlasti imale loše odnose pokojnom suprugu Briješu Singu, značajnoj ličnosti Indijske komunističke partije.
U jednom dokumentu iz decembra 1967. godine navodi se da je Džordž Kenan, nekadašnji amabsador SAD u SSSR i Jugoslaviji, preneo je Federalnom istražnom birou da su on i Alilujeva zabrinuti da bi sovjetski agenti mogli da je kontaktiraju, kao i to da za nju nisu predviđene mere bezbednosti.
Ipak, ne postoji dokument koji nagoveštava ju je KGB pratio, navodi AP.
Drugi dokument iz juna te godine opisuje razgovor neimenovanog izvora FBI-ja sa Mihailom Trepjakalinom, drugim sekretarom sovjestske ambasade u Vašingtonu koji je navodno rekao da su Sovjeti "veoma nezadovoljni njenim prebegom" i upitao da li će SAD to iskoristiti u "propagandne svrhe".
Sovjetski diplomata se plašio da će "neke snage u SAD iskoristiti Staljinovu ćerku da poremete odnose između SSSR i SAD", rekao je taj izvor FBI-ju.
U jednom drugom tajnom dokumentu iz juna 1967. neimenovani doušnik je rekao da sovjetske vlasti nisu zabrinute zbog njenog prebega zato što će to "dalje diskreditovati Staljinovo ime i porodicu".
Staljin koji je odgovoran za slanje i stradanje miliona sovjetskih građana u radnim logorima, bio je na čelu Sovjetskog Saveza od 1924. do smrti 1953. godine, a njegov naslednik Nikita Hruščev ga je tri godine kasnije nazivao brutalnim despotom.
Čak je i Petersova kritikovala komunizam i politiku svog oca, a Staljinovo nasleđe nije joj dalo mira ni u SAD.
U jednom intervjuu 2007. godine ona je pričala da Amerikanci zaziru od nje jer je doživljavaju kao Staljinovu ćerku verujući da "unaokolo šeta sa oružjem i željom da ubija Amerikance".
Mnoge od 233 stranica koje su prosleđene agenciji AP značajno su redigovane, što je FBI objasnio činjenicom da na takvu vrstu cenzure ima pravo po zakonu o zaštiti poverljivih informacija.
U njenom dosijeu postoji još 94 stranice koje nisu obelodanjene jer, kako navodi FBI, sadrže informacije o drugim vladinim agencijama tako da ostaju pod vladinim nadzorom.
Više od polovine dokumenata prosleđenih AP-u su kopije novinskih članaka i drugih medija koji su se bavili njenim prebegom.
(Tanjug)
