Crveni krst je prošle noći, uprkos protivljenju muslimanskih zemalja, primio u članstvo Izraelsku službu za pomoć, čime je okončano gotovo šest decenija borbe Izraela za pristup toj humanitarnoj organizaciji.
Izraelska služba je nastojojala da se učlani u Crveni krst još od tridesetih godina prošlog veka, pre stvaranja Izraela, ali se protivila tradicionalnim simbolima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji danas koristi 184 drugih službi.
Izraelski amblem je, umesto toga, bio crveni Davidov štit i po tome se služba i zvala Magen David Adom. Na osnovu dogovora postignutog u decembru prošle godine, ona će koristiti takodje crveni znak, ali u obliku dijamanta, takozvani crveni kristal na beloj podlozi. On će se moći koristiti sam ili kao okvir za raniji izraelski simbol.
Zajedno sa izraelskom službom u globalni pokret je primljen i palestinski Crveni polumesec, koji je do sada bio van njega jer palestinske teritorije nisu suverena država.
Predsedavajući dvodnevne konferencije u Ženevi Mohamed al Hadid označio je takvu odluku "istorijskom" i izrazio očekivanje da će time biti poboljšana saradnja izmedju izraelskih i palestinskih službi za pomoć i omogućiti bolji pristup onima kojima je potrebna.
Konferencija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca nadala se konsenzusu o primanju Izraela u članstvo, ali je dogovor skoro propao u poslednjem trenutku, kada je Sirija, uz podršku nekih drugih arapskih zemalja, usprotivila zbog izraelske okupacije Golanske visije. Rezolucija je nakon toga usvojena dvotrećinskom većinom.
Simbol Crvenog krsta prihvaćen je još 1863. godine, kada su svajčarski haumanitarci osnovali organizaciju za pomoć vojnicima ranjenim na poprištu bitke.
Taj simbol je muslimane podsećao na krstaše, pa su tražili da, umesto njega, koriste crveni polumesec. Izraelska molba za učlanjenje je odbijena 1949. godine jer se ta zemlja protivila i krstu i polumesecu.
(Tanjug)
Izraelska služba je nastojojala da se učlani u Crveni krst još od tridesetih godina prošlog veka, pre stvaranja Izraela, ali se protivila tradicionalnim simbolima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji danas koristi 184 drugih službi.
Izraelski amblem je, umesto toga, bio crveni Davidov štit i po tome se služba i zvala Magen David Adom. Na osnovu dogovora postignutog u decembru prošle godine, ona će koristiti takodje crveni znak, ali u obliku dijamanta, takozvani crveni kristal na beloj podlozi. On će se moći koristiti sam ili kao okvir za raniji izraelski simbol.
Zajedno sa izraelskom službom u globalni pokret je primljen i palestinski Crveni polumesec, koji je do sada bio van njega jer palestinske teritorije nisu suverena država.
Predsedavajući dvodnevne konferencije u Ženevi Mohamed al Hadid označio je takvu odluku "istorijskom" i izrazio očekivanje da će time biti poboljšana saradnja izmedju izraelskih i palestinskih službi za pomoć i omogućiti bolji pristup onima kojima je potrebna.
Konferencija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca nadala se konsenzusu o primanju Izraela u članstvo, ali je dogovor skoro propao u poslednjem trenutku, kada je Sirija, uz podršku nekih drugih arapskih zemalja, usprotivila zbog izraelske okupacije Golanske visije. Rezolucija je nakon toga usvojena dvotrećinskom većinom.
Simbol Crvenog krsta prihvaćen je još 1863. godine, kada su svajčarski haumanitarci osnovali organizaciju za pomoć vojnicima ranjenim na poprištu bitke.
Taj simbol je muslimane podsećao na krstaše, pa su tražili da, umesto njega, koriste crveni polumesec. Izraelska molba za učlanjenje je odbijena 1949. godine jer se ta zemlja protivila i krstu i polumesecu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.