Prosečna temperatura u Evropi u poslednjih deset godina bila je za 1,3 stepena Celzijusa viša od proseka iz doba pre industrijske revolucije.
Sa tim otopljenjem to je bio najtopliji period od kada se podaci prate, pokazalo je novo istraživanje Evropske agencije za životnu sredinu.
Izveštaj Agencije ukazao je da su od 2002. padavine smanjene na jugu Evrope, dok su na severu kontinenta bile veće, da je bilo više perioda ekstremnih vremenskih prilika i da se topio led na Grenlandu i u Arktičkom moru a glečeri nestajali.
Prema prognozama, prosečna temperatura u Evropi nastaviće da raste i pred kraj 21. veka mogla bi da bude za 2,5-4 stepena Celzijusa viša od proseka za period 1961-90, preneo je danas Euraktiv Srbija.
Direktorka Agencije Džeklin Makglejd istakla je da svaki deo ekonomije neke zemlje, uključujući domaćinstva, mora da se prilagodi na promenu klime, kao i da doprinese smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Izveštaj "Klimatske promene, efekti i ranjivost u Evropi 2012" ukazao je i na razlike od regiona do regiona, pri čemu oblast Mediterana muče vrućine a sever Evrope poplave.
Vrućine su u poslednjih deset godina bile češće i duže su trajale pa su za posledicu imale više desetina hiljada smrtnih slučajeva, upozorava se u izveštaju.
U međuvremenu je u poslednjih 20 godina nivo mora na globalnom nivou rastao za tri milimetra godišnje prema za 1,7 milimetara tokom 20. veka i taj rast je izmenio sliku priobalnih delova Evrope.
Porasla je i temperatura okeana, pa su se ribe iz suptropskih mora preselile severnije, dok je na kopnu od 1980. godine zabeleženo 325 velikih poplava od kojih 200 posle 2000. godine.
Kada je reč o topljenju leda, Agencija navodi da je u 2007, 2011. i 2012. godini na Arktiku zabeležen rekordno mali led u moru, na nivou polovine minimuma beleženog osamdesetih godina.
Topljenje leda na Grenlandu je udvostručeno od devedesetih godina prošlog veka a glečeri na Alpima od 1850. godine izgubili su dve trećine na obimu i očekuje se da se trend nestajanja glečera nastavi.
Agencija navodi i druge promene koje su posledica globalnog zagrevanja - sezona polena traje duže i počinje u proseku deset dana ranije nego pre 50 godina, ptice se ranije nego pre gnezde i kreću u selidbu, žabe se ranije mreste a sezona insekata traje duže.
Stručnjaci su se bavili i efektima klimatskih promena na poljoprivredu. Oni ubuduće očekuju manje vode za navodnjavanje na jugu i jugozapadu Evrope ali i poboljšanje uslova za proizvodnju u drugim delovima kontinenta.
Zagrevanje na planeti doprineće i smanjenju tražnje energije, samim tim i uštedi. Međutim, ušteda možda i neće biti mnogo jer će se više energije trošiti za rashlađivanje tokom vrelog leta, poručuju iz Agencije.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Izveštaj Agencije ukazao je da su od 2002. padavine smanjene na jugu Evrope, dok su na severu kontinenta bile veće, da je bilo više perioda ekstremnih vremenskih prilika i da se topio led na Grenlandu i u Arktičkom moru a glečeri nestajali.
Prema prognozama, prosečna temperatura u Evropi nastaviće da raste i pred kraj 21. veka mogla bi da bude za 2,5-4 stepena Celzijusa viša od proseka za period 1961-90, preneo je danas Euraktiv Srbija.
Direktorka Agencije Džeklin Makglejd istakla je da svaki deo ekonomije neke zemlje, uključujući domaćinstva, mora da se prilagodi na promenu klime, kao i da doprinese smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Izveštaj "Klimatske promene, efekti i ranjivost u Evropi 2012" ukazao je i na razlike od regiona do regiona, pri čemu oblast Mediterana muče vrućine a sever Evrope poplave.
Vrućine su u poslednjih deset godina bile češće i duže su trajale pa su za posledicu imale više desetina hiljada smrtnih slučajeva, upozorava se u izveštaju.
U međuvremenu je u poslednjih 20 godina nivo mora na globalnom nivou rastao za tri milimetra godišnje prema za 1,7 milimetara tokom 20. veka i taj rast je izmenio sliku priobalnih delova Evrope.
Porasla je i temperatura okeana, pa su se ribe iz suptropskih mora preselile severnije, dok je na kopnu od 1980. godine zabeleženo 325 velikih poplava od kojih 200 posle 2000. godine.
Kada je reč o topljenju leda, Agencija navodi da je u 2007, 2011. i 2012. godini na Arktiku zabeležen rekordno mali led u moru, na nivou polovine minimuma beleženog osamdesetih godina.
Topljenje leda na Grenlandu je udvostručeno od devedesetih godina prošlog veka a glečeri na Alpima od 1850. godine izgubili su dve trećine na obimu i očekuje se da se trend nestajanja glečera nastavi.
Agencija navodi i druge promene koje su posledica globalnog zagrevanja - sezona polena traje duže i počinje u proseku deset dana ranije nego pre 50 godina, ptice se ranije nego pre gnezde i kreću u selidbu, žabe se ranije mreste a sezona insekata traje duže.
Stručnjaci su se bavili i efektima klimatskih promena na poljoprivredu. Oni ubuduće očekuju manje vode za navodnjavanje na jugu i jugozapadu Evrope ali i poboljšanje uslova za proizvodnju u drugim delovima kontinenta.
Zagrevanje na planeti doprineće i smanjenju tražnje energije, samim tim i uštedi. Međutim, ušteda možda i neće biti mnogo jer će se više energije trošiti za rashlađivanje tokom vrelog leta, poručuju iz Agencije.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images)
