I posle tri godine od katastrofalnog zemljotresa koji je razorio Haiti, stotine hiljada ljudi koji su ostali bez krova nad glavom i dalje žive u privremenim boravištima.
Mnogi od njih smatraju da ih je međunarodna zajednica zaboravila.
U potresu, jačine sedam stepeni po Rihterovoj skali koji je 12. januara 2010. godine pogodio karipsku državu, život je izgubilo više desetina hiljada ljudi - prema nekim podacima čak preko 300.000 - mada konačni bilans nikada nije utvrđen.
Vlada Haitija je, mesec dana posle zemljotresa, saopštila da je broj poginulih dostigao 230.000, ali premijer Haitija Žan-Maks Belriv je godinu dana kasnije izjavio da je život izgubilo više od 316.000 ljudi, mada mnogi dovode u pitanje i te brojke.
U potresu, čiji je epicentar bio 25 kilometara zapadno od Port-o-Prensa, povređeno je oko 300.000 ljudi, bez krova nad glavom je ostalo preko milion osoba, a posledice zemljotresa pogodile su, prema podacima Međunarodne federacije udruženja Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, oko tri miliona ljudi.
Vlada Haitija je navela i da je uništeno ili oštećeno oko 250.000 domova i 30.000 komercijalnih objekata, među kojima Predsednička palata i zgrada parlamenta.
Veliki broj žrtava i teška razaranja koja je katastrofalni zemljotres naneo najsiromašnijoj državi zapadne hemisfere naveli su međunarodnu zajednicu da mobiliše napore radi pružanja pomoći pogođenima.
Mnogi stanovnici Haitija, ali i humanitarne organizacije, međutim, smatraju da ta pomoć stiže previše sporo.
Procenjuje se da još oko 358.000 ljudi živi u prihvatilištima i kampovima oko glavnog grada, u kojima su izloženi ne samo teškim uslovima života, već i kriminalu, bolestima poput kolere, a povremeno i uraganima i drugim vremenskim nepogodama.
"Nemamo nikakvu podršku", žali se Visli Desimus, bivši učitelj koji je odustao od pokušaja da drži nastavu u šatoru u logoru Marasa, u kojem živi oko 5.000 ljudi. "Vlasti su nas napustile. Danas je tri godine patnji, bede i nesreće."
Stanovnica istog logora, Danijel Orniamiz, rekla je da nema drugog izbora nego da tu živi, ali da je Marasa užasno mesto za podizanje dece, preneo je AFP.
"Ima mnogo silovanja i dečje prostitucije", kazala je ona.
Prolazi između šatora su od ugažene zemlje, koja se na kiši pretvara u blato. U kampu nema ni škole.
Humanitarna agencija Oksfam, koja učestvuje u obnovi Haitija, smatra da je ostvarane neki napredak, ali napominje da su napori često neorganizovani i nekoordinisani.
Ruševine su posle zemljotresa raščišćene, mnogi objekti su obnovljeni, popravljeni su putevi, ali ostaje još mnogo toga da se uradi, rekao je Endrju Pju, direktor Oksfamovog programa za Haiti.
Pju je, u saopštenju izdatom povodom treće godišnjice potresa, pozdravio istrajnost naroda Haitija i velikodušnost međunarodnih donatora, ali je kritikovao vladu u Port-o-Prensu zbog višedecenijske slabe uprave i zanemarivanja problema.
Stanovnici Marase nameravaju da 14. januara održe proteste na putu u blizini kampa kako bi privukli pažnju vlade, mada priznaju da nemaju mnogo nade da će bilo šta postići.
"Vozila prolaze na nekoliko metara od nas, ali niko nas ne primećuje. Ali, ako ništa ne preduzmemo, jednog dana ćemo završiti sasvim na ulici", rekao je Džeki Narsis, stanovnik logora.
(Tanjug)
U potresu, jačine sedam stepeni po Rihterovoj skali koji je 12. januara 2010. godine pogodio karipsku državu, život je izgubilo više desetina hiljada ljudi - prema nekim podacima čak preko 300.000 - mada konačni bilans nikada nije utvrđen.
Vlada Haitija je, mesec dana posle zemljotresa, saopštila da je broj poginulih dostigao 230.000, ali premijer Haitija Žan-Maks Belriv je godinu dana kasnije izjavio da je život izgubilo više od 316.000 ljudi, mada mnogi dovode u pitanje i te brojke.
U potresu, čiji je epicentar bio 25 kilometara zapadno od Port-o-Prensa, povređeno je oko 300.000 ljudi, bez krova nad glavom je ostalo preko milion osoba, a posledice zemljotresa pogodile su, prema podacima Međunarodne federacije udruženja Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, oko tri miliona ljudi.
Vlada Haitija je navela i da je uništeno ili oštećeno oko 250.000 domova i 30.000 komercijalnih objekata, među kojima Predsednička palata i zgrada parlamenta.
Veliki broj žrtava i teška razaranja koja je katastrofalni zemljotres naneo najsiromašnijoj državi zapadne hemisfere naveli su međunarodnu zajednicu da mobiliše napore radi pružanja pomoći pogođenima.
Mnogi stanovnici Haitija, ali i humanitarne organizacije, međutim, smatraju da ta pomoć stiže previše sporo.
Procenjuje se da još oko 358.000 ljudi živi u prihvatilištima i kampovima oko glavnog grada, u kojima su izloženi ne samo teškim uslovima života, već i kriminalu, bolestima poput kolere, a povremeno i uraganima i drugim vremenskim nepogodama.
"Nemamo nikakvu podršku", žali se Visli Desimus, bivši učitelj koji je odustao od pokušaja da drži nastavu u šatoru u logoru Marasa, u kojem živi oko 5.000 ljudi. "Vlasti su nas napustile. Danas je tri godine patnji, bede i nesreće."
Stanovnica istog logora, Danijel Orniamiz, rekla je da nema drugog izbora nego da tu živi, ali da je Marasa užasno mesto za podizanje dece, preneo je AFP.
"Ima mnogo silovanja i dečje prostitucije", kazala je ona.
Prolazi između šatora su od ugažene zemlje, koja se na kiši pretvara u blato. U kampu nema ni škole.
Humanitarna agencija Oksfam, koja učestvuje u obnovi Haitija, smatra da je ostvarane neki napredak, ali napominje da su napori često neorganizovani i nekoordinisani.
Ruševine su posle zemljotresa raščišćene, mnogi objekti su obnovljeni, popravljeni su putevi, ali ostaje još mnogo toga da se uradi, rekao je Endrju Pju, direktor Oksfamovog programa za Haiti.
Pju je, u saopštenju izdatom povodom treće godišnjice potresa, pozdravio istrajnost naroda Haitija i velikodušnost međunarodnih donatora, ali je kritikovao vladu u Port-o-Prensu zbog višedecenijske slabe uprave i zanemarivanja problema.
Stanovnici Marase nameravaju da 14. januara održe proteste na putu u blizini kampa kako bi privukli pažnju vlade, mada priznaju da nemaju mnogo nade da će bilo šta postići.
"Vozila prolaze na nekoliko metara od nas, ali niko nas ne primećuje. Ali, ako ništa ne preduzmemo, jednog dana ćemo završiti sasvim na ulici", rekao je Džeki Narsis, stanovnik logora.
(Tanjug)
