Skupština separatističke gruzijske republike Abhazije pozvala je rukovodstvo svih zemalja sveta i Rusije da "neodložno počnu proces zvaničnog priznanja nezavisnosti Republike Abhazije".
U rezoluciji, koju u sredu prenose ruski mediji, poslanici ističu da bi to "postalo ključno rešenje za sve složene probleme koji postoje ne samo u Abhaziji, nego i na celokupnom postsovjetskom prostoru".
Skupština Abhazije je, istovremeno, pozvala UN, OEBS i druge medjunarodne organizacije da onemoguće "militarističke planove gruzijskog rukovodstva i vrati ga u okvire medjunarodnopravnih obaveza o obustavi vatre i očuvanju mira" i ističe da je "odredjenje statusa Republike Abhazije isključivo pravo naroda koji trenutno živi na njenoj teritoriji".
"Mi ne nameravamo da odstupimo od usvojenog akta O državnoj nezavisnosti Republike Abhazije iz 1999. godine na osnovu rezultata referenduma", istaknuto je u rezoluciji.
Od rukovodstva republike poslanici traže da se Abhazija povuče iz pregovaračkog procesa, ukoliko bude realizovana rezolucija parlamenta Gruzije kojom se traži povlačenje mirovnih snaga Zajednice Nezavisnih Država (ZND) iz zone konflikta.
"Cinizam iz rezolucije gruzijske strane, po kojoj su mirovne snage prepreka mirnom rešenju konflikta, govori o političkoj nesposobnosti rukovodstva gruzijske države", istaknuto je u poruci abhaskih poslanika.
Te rezolucije donose se u trenutku kada se izuzetno vojno jača tako privredno slaba zemlja kao što je Gruzija, što gradjane Abhazije ne može da uveri u miroljubive težnje suprotne strane, navodi se u rezoluciji i dodaje da su "Rusija i mirovne snage ZND jedini garant mira i stabilnosti u regionu".
Stanje u Abhaziji, u vreme SSSR-a autonomnoj republici Gruzije, zaoštrilo se nakon što su gruzijske vlasti 1990. i 1991. godine ukinuli ustav sovjetske Gruzije i obnovili važenje ustava iz 1918, kojim je Gruzija bila proglašena unitarnom državom bez teritorijalnih autonomija.
Suhumi je odgovorio ukidanjem ustava abhaske sovjetske države iz 1978. i obnovom važenja ustava Abhazije iz 1925. kojim je proglašena državna suverenost.
Sukobi su izbili avgusta 1992. godine nakon ulaska gruzijske vojske, koja je do septembra 1993. bila poražena, a u konfliktu je prema procenama poginulo približno 7.000 ljudi, dok je do 250.000 Gruzina, od 550.000 stanovnika Abhazije, izbeglo.
U maju 1994. godine u Moskvi su Gruzija i Abhazija, uz posredovanje Rusije, potpisale Sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga, na osnovu kojeg je odlukom šefova država ZND od juna razmešten mirovni kontingent za podršku miru.
U Gruziji se nalazi i monitoring misija UN od avgusta 1993. sa 121 pripadnikom, čiji je mandat krajem januara produžen na još šest meseci, a pokušaji mirnog rešavanja gruzijsko-abhazijskog konflikta odvijaju se uz pomoć grupe "Prijatelji generalnog sekretara UN za Gruziju", u kojoj su Rusija, Velika Britanija, Nemačka, SAD i Francuska.
(Tanjug)
U rezoluciji, koju u sredu prenose ruski mediji, poslanici ističu da bi to "postalo ključno rešenje za sve složene probleme koji postoje ne samo u Abhaziji, nego i na celokupnom postsovjetskom prostoru".
Skupština Abhazije je, istovremeno, pozvala UN, OEBS i druge medjunarodne organizacije da onemoguće "militarističke planove gruzijskog rukovodstva i vrati ga u okvire medjunarodnopravnih obaveza o obustavi vatre i očuvanju mira" i ističe da je "odredjenje statusa Republike Abhazije isključivo pravo naroda koji trenutno živi na njenoj teritoriji".
"Mi ne nameravamo da odstupimo od usvojenog akta O državnoj nezavisnosti Republike Abhazije iz 1999. godine na osnovu rezultata referenduma", istaknuto je u rezoluciji.
Od rukovodstva republike poslanici traže da se Abhazija povuče iz pregovaračkog procesa, ukoliko bude realizovana rezolucija parlamenta Gruzije kojom se traži povlačenje mirovnih snaga Zajednice Nezavisnih Država (ZND) iz zone konflikta.
"Cinizam iz rezolucije gruzijske strane, po kojoj su mirovne snage prepreka mirnom rešenju konflikta, govori o političkoj nesposobnosti rukovodstva gruzijske države", istaknuto je u poruci abhaskih poslanika.
Te rezolucije donose se u trenutku kada se izuzetno vojno jača tako privredno slaba zemlja kao što je Gruzija, što gradjane Abhazije ne može da uveri u miroljubive težnje suprotne strane, navodi se u rezoluciji i dodaje da su "Rusija i mirovne snage ZND jedini garant mira i stabilnosti u regionu".
Stanje u Abhaziji, u vreme SSSR-a autonomnoj republici Gruzije, zaoštrilo se nakon što su gruzijske vlasti 1990. i 1991. godine ukinuli ustav sovjetske Gruzije i obnovili važenje ustava iz 1918, kojim je Gruzija bila proglašena unitarnom državom bez teritorijalnih autonomija.
Suhumi je odgovorio ukidanjem ustava abhaske sovjetske države iz 1978. i obnovom važenja ustava Abhazije iz 1925. kojim je proglašena državna suverenost.
Sukobi su izbili avgusta 1992. godine nakon ulaska gruzijske vojske, koja je do septembra 1993. bila poražena, a u konfliktu je prema procenama poginulo približno 7.000 ljudi, dok je do 250.000 Gruzina, od 550.000 stanovnika Abhazije, izbeglo.
U maju 1994. godine u Moskvi su Gruzija i Abhazija, uz posredovanje Rusije, potpisale Sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga, na osnovu kojeg je odlukom šefova država ZND od juna razmešten mirovni kontingent za podršku miru.
U Gruziji se nalazi i monitoring misija UN od avgusta 1993. sa 121 pripadnikom, čiji je mandat krajem januara produžen na još šest meseci, a pokušaji mirnog rešavanja gruzijsko-abhazijskog konflikta odvijaju se uz pomoć grupe "Prijatelji generalnog sekretara UN za Gruziju", u kojoj su Rusija, Velika Britanija, Nemačka, SAD i Francuska.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.