Izraelska vojska nastavila je u četvrtak uveče bombardovanje Libana i sa kopna i sa mora posle primirja od nekoliko sati, prvog od početka ofanzive 12. juna.

Izraelska avijacija i mornarica su u tri navrata bombardovale južno predgradje Bejruta, gde se nalazi uporište gerilske grupe Hezbolah.

Predgradje, koje je osam sati bez prestanka granatirano, je u ruševinama, a naročito deo u kojem je sedište Hezbolaha.

Izraelska vojska je istovremeno bombardovala i severoistok Libana, oblast u blizini Sirije. Stanovništvo regiona tvrdi da je bombardovan put koji se koristi za snabdevanje gorivom iz Sirije.

Izraelska policija saopštila je da je Hezbolah u četvrtak ispalio manje "kaćuša" na izraelsku teritoriju nego tokom proteklih osam dana.

U saopštenju se navodi da je na Izrael do 22 časa ispaljeno 26 projektila što je gotovo četiri puta manje nego prethodnog dana.

U medjuvremenu, Izrael je pristao da dozvoli dostavljanje humanitarne pomoći Libanu, saopštili su zvaničnici.

"Izrael je bio u kontaktu sa stranim vladama, agencijama UN i relavantnim nevladinim organizacijama kako bi omogućio dostavljanje humanitarne pomoći Libanu", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Mark Regev.

Jevrejska država blokirala je vazdušne, kopnene i pomorske veze Libana sa drugim državama, ali je dozvolila evakuaciju stranih državljana.

"Narod Libana nije naš neprijatelj i nemamo nameru da izazivamo humanitarnu katastrofu u Libanu. Radimo zajedno sa međunarodnom zajednicom kako bismo pronašli praktično rešenje", rekao je Regev.

Izraelski mediji su preneli da će ključnu ulogu u dostavljanju humanitarne pomoći imati Kipar i Francuska.

U devetodnevnom izraelskom bombardovanju Libana poginulo je najmanje 310 ljudi, a više stotina hiljada ljudi je moralo da napusti svoje domove. U sukobu je u istom periodu poginulo 29 Izraelaca.

Izrael zahteva da libanski Hezbolah oslobodi dva izraelska vojnika kidnapovana još krajem juna.