Generalna skupština Ujedinjenih nacija nije uspela ni u sredu kasno uveče da izabere poslednjeg, 15. člana Saveta bezbednosti, u proceduri koja je već ušla u anale svetske organizacije kao treća po dužini trajanja u njenoj, 60 godina dugoj istoriji.
Gvatemala ili Venecuela, pitanje je koje je dovelo do ozbiljnih podela medju 192 države članice UN, jer je već sada sasvim izvesno da ni jedna od zemalja nema nameru da odustane od glasanja za svog favorita, o čemu najbolje svedoče dosadašnji rezultati glasanja.
Od 16. oktobra kada su izbori počeli, održano je 36 rundi glasanja, ali do sada ni jedna država nije uspela da dobije dvotrećinsko poverenje delegata, neophodno za izbor u Savet bezbednosti.
"Sve je bilo jasno još prošle sedmice. Podela na pristalice jedne i druge strane je očigledna i ne mislim da će tu i ubuduće biti značajnijih odstupanja", rekao je za Tanjug jedan od diplomata u UN. "Ne treba se iznenaditi ako o ovom pitanju bude raspravljano i sredinom novembra".
Gvatemala, koja ima snažnu podršku SAD, ponudila je "džentlmenski sporazum" rivalima iz Venecuele, predloživši da se obe države jednostavo povuku iz trke i mesto prepuste neutralnom kandidatu.
Vlada u Karakasu, koja učešće u Savetu bezbednosti vidi kao odličnu platformu za kontriranje agresivnoj američkoj politici, nagovestila je da bi "u nekom razvoju dogadjaja mogla prepustiti mesto Boliviji", ali bez čvrstih naznaka da će se tako nešto zaista i desiti.
Američka rešenost da ne dozvole ulazak Venecuele u Savet bezbednosti počiva pre svega na očiglednom animozitetu koji vlada izmedju dvojice predsednika, Džordža Buša i Uga Čavesa.
Verbalni konflikt dvojice državnika dostigao je vrhunac tokom septembra, kada je Čaves za govornicom Generalne skupštine nayvao Buša "djavolom", a odmah zatim otišao u siromašne delove Njujorka i tamošnjim stanovnicima obećao besplatnu naftu za grejanje.
Upravo takav politički egzibicionizam, smatraju diplomati na Ist Riveru, koštaće Venecuelu izbora u Savet bezbednosti, jer, uprkos činjenici da su tajna glasanja idealna prilika da se nekažnjeno prkosi politici SAD, ambasadori ne izgledaju preterano spremni da tolerišu pretvaranje govornice Generalne skupštine u petparački "tok-šou".
Za utehu hroničarima, Meksiko je 1979. godine izabran kao naknadni kandidat posle 155 krugova glasanja.
(Tanjug)
Gvatemala ili Venecuela, pitanje je koje je dovelo do ozbiljnih podela medju 192 države članice UN, jer je već sada sasvim izvesno da ni jedna od zemalja nema nameru da odustane od glasanja za svog favorita, o čemu najbolje svedoče dosadašnji rezultati glasanja.
Od 16. oktobra kada su izbori počeli, održano je 36 rundi glasanja, ali do sada ni jedna država nije uspela da dobije dvotrećinsko poverenje delegata, neophodno za izbor u Savet bezbednosti.
"Sve je bilo jasno još prošle sedmice. Podela na pristalice jedne i druge strane je očigledna i ne mislim da će tu i ubuduće biti značajnijih odstupanja", rekao je za Tanjug jedan od diplomata u UN. "Ne treba se iznenaditi ako o ovom pitanju bude raspravljano i sredinom novembra".
Gvatemala, koja ima snažnu podršku SAD, ponudila je "džentlmenski sporazum" rivalima iz Venecuele, predloživši da se obe države jednostavo povuku iz trke i mesto prepuste neutralnom kandidatu.
Vlada u Karakasu, koja učešće u Savetu bezbednosti vidi kao odličnu platformu za kontriranje agresivnoj američkoj politici, nagovestila je da bi "u nekom razvoju dogadjaja mogla prepustiti mesto Boliviji", ali bez čvrstih naznaka da će se tako nešto zaista i desiti.
Američka rešenost da ne dozvole ulazak Venecuele u Savet bezbednosti počiva pre svega na očiglednom animozitetu koji vlada izmedju dvojice predsednika, Džordža Buša i Uga Čavesa.
Verbalni konflikt dvojice državnika dostigao je vrhunac tokom septembra, kada je Čaves za govornicom Generalne skupštine nayvao Buša "djavolom", a odmah zatim otišao u siromašne delove Njujorka i tamošnjim stanovnicima obećao besplatnu naftu za grejanje.
Upravo takav politički egzibicionizam, smatraju diplomati na Ist Riveru, koštaće Venecuelu izbora u Savet bezbednosti, jer, uprkos činjenici da su tajna glasanja idealna prilika da se nekažnjeno prkosi politici SAD, ambasadori ne izgledaju preterano spremni da tolerišu pretvaranje govornice Generalne skupštine u petparački "tok-šou".
Za utehu hroničarima, Meksiko je 1979. godine izabran kao naknadni kandidat posle 155 krugova glasanja.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.