Trojica nekadašnjih političara i boraca za ljudska prava, Eli Vizel, Vaclav Havel i Kjel Magne Bondevik pozvali su Savet bezbednosti UN na hitnu akciju zbog užasnih kršenja ljudskih prava koje čine vlasti u Pjongjangu.
Trojica nekadašnjih političara i boraca za ljudska prava, Eli Vizel, Vaclav Havel i Kjel Magne Bondevik pozvali su Savet bezbednosti UN na hitnu akciju zbog užasnih kršenja ljudskih prava koje čine vlasti u Pjongjangu.Nobelovac Vizel, bivši češki predsednik Havel I nekadašnji norveški premijer sačinili su izveštaj o stanju ljudskih prava u Severnoj Koreji, u kome se navodi da Pjongjang drži u zatočeništvu više od 200.000 političkih zatvorenika.
Njih trojica su zatražili od Saveta bezbednosti da nadje način da utiče na severnokorejskog lidera Kim Džong Ila da, pored pristanka da saradjuje u nuklearnom programu, promeni odnos prema 23 miliona stanovnika te siromašne države, Savet bezbednosti UN je uveo Pjongjang i oštre ekonomske sankcije zbog suprotstavljanja medjunarodnoj zajednici, pošto je Severna Koreja, uprkos jasnim upozorenjima da to nipošto ne čini, 9. oktobra isprobala atomsku bombu.
Medju užasavajućim potezima severnokorejskih vlasti prema sopstvenom stanovništvu, ističe se program distribucije hrane, zbog čega je krajem 90-tih godina prošlog veka umrlo bezmalo million ljudi, navodi se u izveštaju.
Uz pokroviteljstvo i učešće trojice političara, izradi izveštaja doprinele su advokatska firma "DLA pejpr" (DLA Paper) i nevladina organizacija Američki komitet za ljudska prava u Severnoj Koreji.
Od Severne Koreje se, suštinski, traži nesmetano kretanje humanitarnih radnika, oslobađanje političkih zatvorenika, te pristup istražiteljima UN za ljudska prava.
