Bivši irački predsednik Sadam Husein osudjen je na smrtnu kaznu vešanjem, zbog zločina protiv čovečnosti, ali se pravna procedura presudom ne završava.
Sledeći korak je razmatranje presude, kako je predvidjeno, pred dvetočlanim sudijskim žalbenim većem, koje treba ponovo da pregleda dokaze i da utvrdi da li je presuda pravedna.
Ne postoji vremenski rok do kog to veće treba da donese odluku, ali je jedan sudski zvaničnik rekao agenciji AP da će odlaganje trajati tri ili četiri nedelje, dok svi papiri ne budu pripremljeni.
Ako veće potvrdi današnju presudu, njihovu odluku moraju da ratifikuju predsednik Iraka Džalal Talabani i dvojica potpredsednika, od kojih je jedan sunit.
Talabani se protivi smrtnoj presudi, ali je ranije davao ovlašenja potpredsedniku da te presude potpiše u njegovo ime, na šta po zakonu ima pravo. Kada se i taj deo procedure završi, zakon predvidja rok od 30 dana za izvršenje smrtne presude.
Sadam se pred iračkim sudom tereti i za akciju protiv iračkih Kurda krajem osamdesetih u slučaju Anfal, a u pripremi su i drugi procesi protiv njega.
Glavni tužilac DŽafar al-Musavi rekao je da će se sudjenje u slučaju Anfal protiv Sadama nastaviti dok žalbeno veće razmatra smrtnu presudu na koju je osudjen u slučaju Dužail.
Ako žalbeno veće potvrdi smrtnu kaznu Sadamu, svi drugi procesi protiv njega biće obustavljeni, a smrtna kazna će verovatno biti izvršena u roku od 30 dana od odluke o žalbi.
Smrtna kazna izrečena je još dvojici njegovih najbližih saradnika. Jedan od optuženih osudjen je na doživotni zatvor, trojica na vremenske kazne, a jedan je oslobodjen.
Viši Sud u Bagdadu je u obrazloženju presude naveo da su osudjeni bili odgovorni za ubistvo 148 meštana sela Dudžail, u junu 1982. godine.
Pored Sadama Husein, za iste zločine bilo je optuženo još sedam njegovih bliskih saradnika. Medju njima su Sadamov polubrat i bivši šef obaveštajne službe Barzan al Tirkriti i šef nekadašnjeg Revolucionarnog suda Avad Hamed al Bandar, koji su takodje osudjeni na smrt.
Na doživotnu robiju osudjen je bivši irački potpredsednik Taha Jasin Ramadan.
Tri druga kooptužena, lokalni zvaničnici Baas partije - Abdalah Kadem Rued, njegov sin Mezar Abdalah Rued i Ali Daeh Ali, dobili su po 15 godina zatvora.
Jedino je bivši lokalni zvaničnik partije Baas, Mohamed Azam al-Ali oslobodjen optužbe zbog nedostatka dokaza.
Kako prenose agencije, Sadam Husein je stalno prekidao sudiju tokom izricanja presude i vidno uznemiren uzvikivao - "Živeo Irak" , "Alah Akbar" (Alah je veliki) i "Neka dugo živi časni narod, smrt njegovim neprijateljima".
Sadam Husein je na početku sudjenja odbio da ustane kada je došao sudija, ali su ga čuvari na to primorali. On se vidno tresao posle izricanje presude.
Izricanje presuda je trajalo manje od jednog sata, čime je završeno sudjenje koje je počelo 19. oktobra 2005. godine.
Odmah po izricanju presuda nemiri su izbili su jednoj četvrti u Bagdadu, gde pretežno žive suniti, prenele su agencije ne navodeći druge detalje.
Iračka vlada je u subotu uvela dodatne mere bezbednosti, strahujući od nemira posle sudjenja. Vlada je stavila vojsku u stanje pripravnosti, zabranila vojnicima odsustva i napuštanje kasarne, zatvorila medjunarodni aerodrom i uvela policijski čas u Bagdadu i još dve provincije.
Sledeći korak je razmatranje presude, kako je predvidjeno, pred dvetočlanim sudijskim žalbenim većem, koje treba ponovo da pregleda dokaze i da utvrdi da li je presuda pravedna.
Ne postoji vremenski rok do kog to veće treba da donese odluku, ali je jedan sudski zvaničnik rekao agenciji AP da će odlaganje trajati tri ili četiri nedelje, dok svi papiri ne budu pripremljeni.
Ako veće potvrdi današnju presudu, njihovu odluku moraju da ratifikuju predsednik Iraka Džalal Talabani i dvojica potpredsednika, od kojih je jedan sunit.
Talabani se protivi smrtnoj presudi, ali je ranije davao ovlašenja potpredsedniku da te presude potpiše u njegovo ime, na šta po zakonu ima pravo. Kada se i taj deo procedure završi, zakon predvidja rok od 30 dana za izvršenje smrtne presude.
Sadam se pred iračkim sudom tereti i za akciju protiv iračkih Kurda krajem osamdesetih u slučaju Anfal, a u pripremi su i drugi procesi protiv njega.
Glavni tužilac DŽafar al-Musavi rekao je da će se sudjenje u slučaju Anfal protiv Sadama nastaviti dok žalbeno veće razmatra smrtnu presudu na koju je osudjen u slučaju Dužail.
Ako žalbeno veće potvrdi smrtnu kaznu Sadamu, svi drugi procesi protiv njega biće obustavljeni, a smrtna kazna će verovatno biti izvršena u roku od 30 dana od odluke o žalbi.
Smrtna kazna izrečena je još dvojici njegovih najbližih saradnika. Jedan od optuženih osudjen je na doživotni zatvor, trojica na vremenske kazne, a jedan je oslobodjen.
Viši Sud u Bagdadu je u obrazloženju presude naveo da su osudjeni bili odgovorni za ubistvo 148 meštana sela Dudžail, u junu 1982. godine.
Pored Sadama Husein, za iste zločine bilo je optuženo još sedam njegovih bliskih saradnika. Medju njima su Sadamov polubrat i bivši šef obaveštajne službe Barzan al Tirkriti i šef nekadašnjeg Revolucionarnog suda Avad Hamed al Bandar, koji su takodje osudjeni na smrt.
Na doživotnu robiju osudjen je bivši irački potpredsednik Taha Jasin Ramadan.
Tri druga kooptužena, lokalni zvaničnici Baas partije - Abdalah Kadem Rued, njegov sin Mezar Abdalah Rued i Ali Daeh Ali, dobili su po 15 godina zatvora.
Jedino je bivši lokalni zvaničnik partije Baas, Mohamed Azam al-Ali oslobodjen optužbe zbog nedostatka dokaza.
Kako prenose agencije, Sadam Husein je stalno prekidao sudiju tokom izricanja presude i vidno uznemiren uzvikivao - "Živeo Irak" , "Alah Akbar" (Alah je veliki) i "Neka dugo živi časni narod, smrt njegovim neprijateljima".
Sadam Husein je na početku sudjenja odbio da ustane kada je došao sudija, ali su ga čuvari na to primorali. On se vidno tresao posle izricanje presude.
Izricanje presuda je trajalo manje od jednog sata, čime je završeno sudjenje koje je počelo 19. oktobra 2005. godine.
Odmah po izricanju presuda nemiri su izbili su jednoj četvrti u Bagdadu, gde pretežno žive suniti, prenele su agencije ne navodeći druge detalje.
Iračka vlada je u subotu uvela dodatne mere bezbednosti, strahujući od nemira posle sudjenja. Vlada je stavila vojsku u stanje pripravnosti, zabranila vojnicima odsustva i napuštanje kasarne, zatvorila medjunarodni aerodrom i uvela policijski čas u Bagdadu i još dve provincije.
Iračka vlada pozdravila presudu Sadamu
Iračka vlada saopštila je da je svrgnuti irački predsednik "dobio ono što zaslužuje".
"Suočen je s kaznom koju zaslužuje", rekao je irački premijer Nuri Al Maliki, u televizijskom obraćanju naciji dva sata posle izricanja presude.
Maliki je prošlog meseca izjavio da smrtna kazna bivšem predsedniku Iraka treba da bude izrečena što pre, što je izazvalo kritike zbog "uplitanja politike" u sudski postupak.
"Pravda je jača nego njeni neprijatelji i zakon će pobediti. Za mene presuda ne predstavlja ništa, jer lišiti ga života ne može da nadoknadi krv koju je on prolio... ali može da donese neku utehu porodicama žrtava", rekao je Maliki.
Irački predsednik Džalal Talabani izjavio je da je sudjenje Sadamu Huseinu bilo fer, ali nije želeo da komentariše smrtnu presudu iz straha da bi to moglo da dovede do zaoštravanja napetosti u toj zemlji.
"Mislim da je sudjenje bilo fer. Ti ljudi su imali puno pravo da kažu šta su želeli", rekao je irački predsednik u Parizu, gde se nalazi u šestodnevnoj poseti Francuskoj.
Talabani, koji je izabran za predsednika u aprilu 2005. godine, nije želeo da komentariše izricanje smrtne kazne, protiv koje se borio u prošlosti. On je rekao da će o tome izneti svoj stav po donošenju konačne presude, posle razmatranja žalbi.
Irački predsednik je ocenio i da su Sadam Husein i drugi optuženici zloupotrebili sudjenje za propagandu.
"Suočen je s kaznom koju zaslužuje", rekao je irački premijer Nuri Al Maliki, u televizijskom obraćanju naciji dva sata posle izricanja presude.
Maliki je prošlog meseca izjavio da smrtna kazna bivšem predsedniku Iraka treba da bude izrečena što pre, što je izazvalo kritike zbog "uplitanja politike" u sudski postupak.
"Pravda je jača nego njeni neprijatelji i zakon će pobediti. Za mene presuda ne predstavlja ništa, jer lišiti ga života ne može da nadoknadi krv koju je on prolio... ali može da donese neku utehu porodicama žrtava", rekao je Maliki.
Irački predsednik Džalal Talabani izjavio je da je sudjenje Sadamu Huseinu bilo fer, ali nije želeo da komentariše smrtnu presudu iz straha da bi to moglo da dovede do zaoštravanja napetosti u toj zemlji.
"Mislim da je sudjenje bilo fer. Ti ljudi su imali puno pravo da kažu šta su želeli", rekao je irački predsednik u Parizu, gde se nalazi u šestodnevnoj poseti Francuskoj.
Talabani, koji je izabran za predsednika u aprilu 2005. godine, nije želeo da komentariše izricanje smrtne kazne, protiv koje se borio u prošlosti. On je rekao da će o tome izneti svoj stav po donošenju konačne presude, posle razmatranja žalbi.
Irački predsednik je ocenio i da su Sadam Husein i drugi optuženici zloupotrebili sudjenje za propagandu.
Sadam Husein - hronologija
Sadam Husein bio je na čelu države od 1979. do 2003. godine.
Uhapšen je 14. decembra 2003. godine u svom skloništu u Tikritu, gde se devet meseci skrivao od američko-britanskih snaga koje su u martu te godine izvršile invaziju na Irak.
28. april 1937. - U selu al-Avji, nedaleko od grada Tikrita (150 kilometara severno od Bagdada) rodjen je Sadam Husein.
Oktobar 1956. - Husein se pridružuje pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti, i tada postaje pripadnik militantnog krila u svearapskoj BAAS partiji.
Oktobar 1959. - Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Husein učestvuje u neuspelom pokušaju atentata na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema, posle čega beži iz zemlje.
Februar 1963. - Husein se vraća u zemlju, ubrzo nakon dolaska BAAS partije na vlast vojnim udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam Husein je uhapšen i zatvoren, a najistaknutijeg svog člana, dok je u zatvoru, BAAS partija bira za zamenika generalnog sekretara.
Juli 1968. - Husein i pripadnici BAAS partije, uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim pučem svrgnuli su predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast u Iraku. Taj datum (17. juli) se uzima kao početak vladavine Sadama Huseina, iako je formalno za predsednika Iraka izabran mnogo godina kasnije.
Mart 1975. - Kao potpredsednik Revolucionarnog komandnog saveta, potpisao je dogovor o granici sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem. Taj dogovor je doveo do propasti pobune iračkih Kurda, pošto su ostali bez podrške iranskog šaha.
16. juli 1979. - Husein preuzima vlast, nakon što je predsednik Saveta Revolucionarne komande Ahmed Hasan al-Bakr, napustio tu funkciju.
22. septembar 1980. - Sadam Husein započeo osmogodišnji rat sa Iranom.
16. mart 1988. - Iračke vlasti hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam vojnih operacija.
20. avgust 1988. - Nastupilo je zvanično primirje u iransko-iračkom ratu, čime je praktično prestao rat izmedju te dve države. Uprkos tome Irak je nastavio kampanju protiv Kurda.
2. avgust 1990. - Irak je izvršio invazija na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Iraku.
17. januar 1991. - SAD, Velika Britaniija i Francuska pokrenule vazdušne udare na Irak, kao odgovor na invaziju Kuvajta. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt oslobodjen.
3. april 1991. - Savet bezbednosti UN je Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje kao i projektile velikog dometa.
1. juli 1995. - Vlasti u Iraku prvi put zavnično priznale da poseduju biološko oružje.
15. oktobar 1995. - Sadam Husein pobedio na referendumu za predsednika nakon čega je izabran sa više od 99 procenata glasova.
23. februar 1996. - Iračke vlasti saopštile da su likvidirana dva dezertera. Reč je o dvojici Sadamovih zetova koji su šest meseci ranije prebegli u Jordan, ali su odlučili da se vrate u zemlju.
22. februar 1998. - Tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofi Anana i razgovora sa Sadamom Huseinom, irački predsednik pristao na formiranje specijalne grupe inspektora UN, koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.
15. oktobar 2002. - Održan referendum na kojem je prema saopštenju iračkih vlasti Husein sa sto odsto glasova birača dobio novi mandat. Irački parlament je prethodno odlučio da Husein bude jedini kandidat na tim predsedničkim izborima.
2. februar 2003. - Posle 10 godina, Husein dao prvi intervju za strane medije (TV mreži Si-Bi-Es) u kojem je negirao optužbe da njegova zemlja poseduje bilo koje od zabranjenog oružja i demantovao bilo kakve veze sa terorističkom organizacijom Al Kaida.
15. mart 2003. - Irački predsednik proglasio stanje borbene gotovosti u Iraku, a zemlju je podelio na četiri vojne oblasti. Husein je svog mladjeg sina Kuseja postavio za komandanta vitalne oblasti Bagdad-Tikrit.
18. mart 2003. - Američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati sa dvojicom sinova napusti zemlju, u protivnom će se suočiti sa ratom. Istog dana irački vodja Sadam Husein odbacio je ultimatum američkog predsednika.
14. decembar 2003 - Sadam Husein uhapšen.
(Beta)
Uhapšen je 14. decembra 2003. godine u svom skloništu u Tikritu, gde se devet meseci skrivao od američko-britanskih snaga koje su u martu te godine izvršile invaziju na Irak.
28. april 1937. - U selu al-Avji, nedaleko od grada Tikrita (150 kilometara severno od Bagdada) rodjen je Sadam Husein.
Oktobar 1956. - Husein se pridružuje pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti, i tada postaje pripadnik militantnog krila u svearapskoj BAAS partiji.
Oktobar 1959. - Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Husein učestvuje u neuspelom pokušaju atentata na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema, posle čega beži iz zemlje.
Februar 1963. - Husein se vraća u zemlju, ubrzo nakon dolaska BAAS partije na vlast vojnim udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam Husein je uhapšen i zatvoren, a najistaknutijeg svog člana, dok je u zatvoru, BAAS partija bira za zamenika generalnog sekretara.
Juli 1968. - Husein i pripadnici BAAS partije, uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim pučem svrgnuli su predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast u Iraku. Taj datum (17. juli) se uzima kao početak vladavine Sadama Huseina, iako je formalno za predsednika Iraka izabran mnogo godina kasnije.
Mart 1975. - Kao potpredsednik Revolucionarnog komandnog saveta, potpisao je dogovor o granici sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem. Taj dogovor je doveo do propasti pobune iračkih Kurda, pošto su ostali bez podrške iranskog šaha.
16. juli 1979. - Husein preuzima vlast, nakon što je predsednik Saveta Revolucionarne komande Ahmed Hasan al-Bakr, napustio tu funkciju.
22. septembar 1980. - Sadam Husein započeo osmogodišnji rat sa Iranom.
16. mart 1988. - Iračke vlasti hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam vojnih operacija.
20. avgust 1988. - Nastupilo je zvanično primirje u iransko-iračkom ratu, čime je praktično prestao rat izmedju te dve države. Uprkos tome Irak je nastavio kampanju protiv Kurda.
2. avgust 1990. - Irak je izvršio invazija na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Iraku.
17. januar 1991. - SAD, Velika Britaniija i Francuska pokrenule vazdušne udare na Irak, kao odgovor na invaziju Kuvajta. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt oslobodjen.
3. april 1991. - Savet bezbednosti UN je Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje kao i projektile velikog dometa.
1. juli 1995. - Vlasti u Iraku prvi put zavnično priznale da poseduju biološko oružje.
15. oktobar 1995. - Sadam Husein pobedio na referendumu za predsednika nakon čega je izabran sa više od 99 procenata glasova.
23. februar 1996. - Iračke vlasti saopštile da su likvidirana dva dezertera. Reč je o dvojici Sadamovih zetova koji su šest meseci ranije prebegli u Jordan, ali su odlučili da se vrate u zemlju.
22. februar 1998. - Tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofi Anana i razgovora sa Sadamom Huseinom, irački predsednik pristao na formiranje specijalne grupe inspektora UN, koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.
15. oktobar 2002. - Održan referendum na kojem je prema saopštenju iračkih vlasti Husein sa sto odsto glasova birača dobio novi mandat. Irački parlament je prethodno odlučio da Husein bude jedini kandidat na tim predsedničkim izborima.
2. februar 2003. - Posle 10 godina, Husein dao prvi intervju za strane medije (TV mreži Si-Bi-Es) u kojem je negirao optužbe da njegova zemlja poseduje bilo koje od zabranjenog oružja i demantovao bilo kakve veze sa terorističkom organizacijom Al Kaida.
15. mart 2003. - Irački predsednik proglasio stanje borbene gotovosti u Iraku, a zemlju je podelio na četiri vojne oblasti. Husein je svog mladjeg sina Kuseja postavio za komandanta vitalne oblasti Bagdad-Tikrit.
18. mart 2003. - Američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati sa dvojicom sinova napusti zemlju, u protivnom će se suočiti sa ratom. Istog dana irački vodja Sadam Husein odbacio je ultimatum američkog predsednika.
14. decembar 2003 - Sadam Husein uhapšen.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.