Bela kuća odbacila je u ponedeljak izveštaj američke Cetralne obaveštajne agencije (CIA) u kojem se navodi da nema dokaza da Iran pravi atomsku bombu, tvrdeći da se radi samo o analizi zasnovanoj na satelitskim snimcima i merenjima radioaktivnosti voda.
Magazin "Njujorker" objavio je da CIA nije pronašla čvrste dokaze da Irak pokušava da razvije nuklearno naoružanje, dodajući da je taj izveštaj primljen neprijateljski u Beloj kući, a da su ga potpredsednik SAD Dik Čejni i njegovi saradnici jednostavno ignorisali.
Administracija predsednika Džordža Buša se od pobede demokrata na parlamentarnim izborima nalazi izmedju dve vatre kada je u pitanju eventualna vojna intervencija protiv Irana.
Moćni, ali i odskora poraženi proizraelski raspoloženi neokonzervativci, zagovaraju tezu da iransku nuklearnu krizu treba okončati vazdušnim udarima, kako bi se sprečila promena rasporeda snaga na Bliskom istoku.
Istovremeno, demokrate, ali i komisija bivšeg državnog sekretara Džejmsa Bejkera, koja treba da predloži promenu američke taktike u Iraku, drže da Iran, uz Siriju, svakako, treba uključiti u rešavanje iračkih problema.
"Njujorker" navodi da su Čejni i niz drugih zvaničnika odbrane, mesec dana pred novembraske izbore, održali sastanak na kojem je zaključeno da pobeda demokrata neće zaustaviti plan administracije da problem Irana reši vojnim putem.
Vašington je poslednjih meseci žestoko kritikovao Teheran zbog navodnih veza sa radikalnim islamistima i preduzeo široku medjunarodnu inicijativu usmerenu na sprečavanje Irana da se, okončanjem razvoja atomske energije, ili, pak bombe, učvrsti na mestu dominantnog lidera na Bliskom istoku.
Istovremeno, čitav niz nerešenjih pitanja izmedju SAD i Irana izuzetno pogoduje, kako navode analitičari, korumpiranom režimu u Teheranu, te je teško i zamisliti razvoj situacije u kojem bi te dve države mogle pokrenuti bilo kakav zajednički projekat, posebno za dobro neke treće države, poput Iraka.
Amerikancima, naravno, ostaje pretnja vojnom intervencijom, što je, takodje, teško zamisliv razvoj situacije s obzirom na intervencionistički fijasko u Iraku, koji je do sada odneo nebrojene žrtve i u velikoj meri odvratio američku javnost od bilo kakve oružane avanture u skorijoj budućnosti.
Čini se, ipak, da planeri u Pentagonu baš i ne haju za istraživanja javnog mnjenja, pošto je nedeljnik "Njuzvik" još pre dva meseca objavio čitav niz planova za operaciju vazdušnih udara protiv Irana.
(Tanjug)
Magazin "Njujorker" objavio je da CIA nije pronašla čvrste dokaze da Irak pokušava da razvije nuklearno naoružanje, dodajući da je taj izveštaj primljen neprijateljski u Beloj kući, a da su ga potpredsednik SAD Dik Čejni i njegovi saradnici jednostavno ignorisali.
Administracija predsednika Džordža Buša se od pobede demokrata na parlamentarnim izborima nalazi izmedju dve vatre kada je u pitanju eventualna vojna intervencija protiv Irana.
Moćni, ali i odskora poraženi proizraelski raspoloženi neokonzervativci, zagovaraju tezu da iransku nuklearnu krizu treba okončati vazdušnim udarima, kako bi se sprečila promena rasporeda snaga na Bliskom istoku.
Istovremeno, demokrate, ali i komisija bivšeg državnog sekretara Džejmsa Bejkera, koja treba da predloži promenu američke taktike u Iraku, drže da Iran, uz Siriju, svakako, treba uključiti u rešavanje iračkih problema.
"Njujorker" navodi da su Čejni i niz drugih zvaničnika odbrane, mesec dana pred novembraske izbore, održali sastanak na kojem je zaključeno da pobeda demokrata neće zaustaviti plan administracije da problem Irana reši vojnim putem.
Vašington je poslednjih meseci žestoko kritikovao Teheran zbog navodnih veza sa radikalnim islamistima i preduzeo široku medjunarodnu inicijativu usmerenu na sprečavanje Irana da se, okončanjem razvoja atomske energije, ili, pak bombe, učvrsti na mestu dominantnog lidera na Bliskom istoku.
Istovremeno, čitav niz nerešenjih pitanja izmedju SAD i Irana izuzetno pogoduje, kako navode analitičari, korumpiranom režimu u Teheranu, te je teško i zamisliti razvoj situacije u kojem bi te dve države mogle pokrenuti bilo kakav zajednički projekat, posebno za dobro neke treće države, poput Iraka.
Amerikancima, naravno, ostaje pretnja vojnom intervencijom, što je, takodje, teško zamisliv razvoj situacije s obzirom na intervencionistički fijasko u Iraku, koji je do sada odneo nebrojene žrtve i u velikoj meri odvratio američku javnost od bilo kakve oružane avanture u skorijoj budućnosti.
Čini se, ipak, da planeri u Pentagonu baš i ne haju za istraživanja javnog mnjenja, pošto je nedeljnik "Njuzvik" još pre dva meseca objavio čitav niz planova za operaciju vazdušnih udara protiv Irana.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.