Tačno pre 15 godina, 8. decembra lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine potpisali su sporazum o stvaranju Zajednice nezavisnih država, čime je prestao da postoji Sovjetski savez, formiran još 1922. godine.
Tačno pre 15 godina, 8. decembra lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine potpisali su sporazum o stvaranju Zajednice nezavisnih država, čime je prestao da postoji Sovjetski savez, formiran još 1922. godine.
Kada je 17 dana kasnije Mihail Gorbačov podneo ostavku, region od Sibira do Urala zapao je u najveću političku i ekonomsku krizu u novijoj svetskoj istoriji. Sporazum o raspadu svetske supersile potpisan je u mestu Viskuli, na području Bjeloveške šume (zapadni deo Belorusije) u rezidenciji bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hrušcova, gde se nalazi i velika vazduhoplovna baza. O potpisivanju je telefonom obavešten i tadašnji predsednik SAD, Džordž Buš Stariji.
"Početkom 1991. godine ekonomska situacija bližila se kolapsu, što je dovelo do političke krize, a milijarde kredita uzimanih od Zapada su isparavale. Postalo je jasno da u staroj konstrukciji Sovjetski Savez ne može da se održi", rekao je Jeljcin, koji je priznao da oseća nostalgiju za SSSR, javljaju svetske agencije.
I bivši predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze potvrdio je Jeljcinove reči.
"To je bila ispravna odluka jer je diktatura partije mogla da dovede do kontrarevolucije, koja bi čitav Sovjetski savez preplavila krvlju. Gorbačov je postupio kao heroj, mogao je da povede revoluciju i ostane na vlasti, ali nije", kaže Ševarnadze.
Raspad Sovjetskog saveza bio je okidač za gotovo potpuni raspad društva. Rusiju je zahvatila epidemija siromaštva, alkoholizma, narkomanije, prostitucije i kriminala, od kojih se danas još u potpunosti nije oporavila.
Raspad sovjetske imperije je zatresao Rusiju do temelja. Socijalna zaštita je kolabirala i haos koji je nastao i stvorio je nove siromahe.
Po izveštaju državnog Statistickog komiteta, skoro 32 miliona ljudi je primalo na kraju 1996. manje nego što je državno definisani minimalac od oko 75 dolara.
Glomazna i militarizovana privreda nije mogla preko noći da se uhvati u koštac sa tržišnom ekonomijom, a Kremlj je malom broju tajkuna omogućio da privatizuje veci deo preduzeća u profitalnim sektorima (nafta, gas, metali).
Jeljcinova porodica, na koju je uticao tajkun Boris Berezovski, bila je u potrazi za naslednikom koji bi ih zaštitio od kriminalnih istraga nakon novih izbora. Dostojnog naslednika su našli u Vladimiru Putinu.
Putin je rešio da se obračuna sa tajkunima koji su otkazali poslušnost. U nemilost Kremlja pali su Boris Berezovski (emigrirao u Veliku Britaniju) i Mihail Hodorkovski (bivši šef Jukosa), nekada najbogatiji Rus, koji se zbog utaje poraza trenutno nalazi u zatvoru u Sibiru.
Poslednjih godina zahvaljujući pre svega rastu cena energenata na svetskom tržištu, Putin je uspeo da napuni državnu kasu, ali uspomene na krizu i dalje su sveže. Na spoljnoplitičkom planu Putin je povratio veci deo uticaja koji je imao nekadašnji SSSR. Posle desetak godina vladavine komunističkih kadrova, bivše sovjetske republike su nakon mirnih revolucija počele da se otvaraju ka Zapadu.
(MONDO)
Kada je 17 dana kasnije Mihail Gorbačov podneo ostavku, region od Sibira do Urala zapao je u najveću političku i ekonomsku krizu u novijoj svetskoj istoriji. Sporazum o raspadu svetske supersile potpisan je u mestu Viskuli, na području Bjeloveške šume (zapadni deo Belorusije) u rezidenciji bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hrušcova, gde se nalazi i velika vazduhoplovna baza. O potpisivanju je telefonom obavešten i tadašnji predsednik SAD, Džordž Buš Stariji.
"Početkom 1991. godine ekonomska situacija bližila se kolapsu, što je dovelo do političke krize, a milijarde kredita uzimanih od Zapada su isparavale. Postalo je jasno da u staroj konstrukciji Sovjetski Savez ne može da se održi", rekao je Jeljcin, koji je priznao da oseća nostalgiju za SSSR, javljaju svetske agencije.
I bivši predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze potvrdio je Jeljcinove reči.
"To je bila ispravna odluka jer je diktatura partije mogla da dovede do kontrarevolucije, koja bi čitav Sovjetski savez preplavila krvlju. Gorbačov je postupio kao heroj, mogao je da povede revoluciju i ostane na vlasti, ali nije", kaže Ševarnadze.
Raspad Sovjetskog saveza bio je okidač za gotovo potpuni raspad društva. Rusiju je zahvatila epidemija siromaštva, alkoholizma, narkomanije, prostitucije i kriminala, od kojih se danas još u potpunosti nije oporavila.
Ništa se nije mnogo promenilo
Sliku tadašnjeg života u Rusiji najbolje je opisao novinar Nil Mekej koji ironično kaže da je u zimu 1993. godine više od 1.000 beskućnika je imalo sreće, a Vlada je priznala njihovo postojanje kada je uklonila njihova smrznuta mrtva tela sa trotoara.Raspad sovjetske imperije je zatresao Rusiju do temelja. Socijalna zaštita je kolabirala i haos koji je nastao i stvorio je nove siromahe.
Po izveštaju državnog Statistickog komiteta, skoro 32 miliona ljudi je primalo na kraju 1996. manje nego što je državno definisani minimalac od oko 75 dolara.
Glomazna i militarizovana privreda nije mogla preko noći da se uhvati u koštac sa tržišnom ekonomijom, a Kremlj je malom broju tajkuna omogućio da privatizuje veci deo preduzeća u profitalnim sektorima (nafta, gas, metali).
Jeljcinova porodica, na koju je uticao tajkun Boris Berezovski, bila je u potrazi za naslednikom koji bi ih zaštitio od kriminalnih istraga nakon novih izbora. Dostojnog naslednika su našli u Vladimiru Putinu.
Putin je rešio da se obračuna sa tajkunima koji su otkazali poslušnost. U nemilost Kremlja pali su Boris Berezovski (emigrirao u Veliku Britaniju) i Mihail Hodorkovski (bivši šef Jukosa), nekada najbogatiji Rus, koji se zbog utaje poraza trenutno nalazi u zatvoru u Sibiru.
Poslednjih godina zahvaljujući pre svega rastu cena energenata na svetskom tržištu, Putin je uspeo da napuni državnu kasu, ali uspomene na krizu i dalje su sveže. Na spoljnoplitičkom planu Putin je povratio veci deo uticaja koji je imao nekadašnji SSSR. Posle desetak godina vladavine komunističkih kadrova, bivše sovjetske republike su nakon mirnih revolucija počele da se otvaraju ka Zapadu.
Više birokratije nego u SSSR
Danas je Rusija birokratizovano društvo u kojem konce vuče glomazni aparat Kremlja. To najbolje potvrduje podatak da danas u Rusiji ima 1,7 puta više činovnika nego za vreme SSSR, koji je imao oko sto miliona stanovnika više. To je otvorilo vrata novim problemima, a mito i korupcija su ušli u sve sfere života.(MONDO)
