Evropska unija uvela je pre dve godine devet novih zvaničnih jezika, a 2007. godine sprema se da uvede još tri nova jezika čime će se broj zvaničnih jezika u tom savezu popeti na 23.
Prevodjenje celokupne pisane komunikacije, materijala za Internet i 90.000 stranica postojećih zakonskih propisa trebalo bi da košta oko 830.000.000 evra godišnje kada bugarski, irski i rumunski jezik postanu zvanični jezici u EU.
"To će koštati mnogo novca, ali gradjani EU imaju pravo da imaju dokumente dostupne na svakom od jezika zemalja članica", izjavio je nedavno portparol Komisije EU Frederik Vinsent.
Bugarska i Rumunija bi trebalo da se pridruže bloku, koji sada ima 25 zemalja članica, 1. januara 2007. godine.
EU navodi da svakoga dana u Briselu radi izmedju 700 i 800 prevodilaca koji prevode materijale sa sastanaka Komisije i parlamenta, bez novopridošlih prevodilaca iz Bugarske, Irske i Rumunije.
Kada im se budu pridružii prevodioci iz te tri zemlje, pevodilačke usluge u EU koštaće godišnje oko 238.000.000 evra.
Francuski jezik je dugo godina bio dominantan u EU, da bi tokom poslednje dekade primat dobio engleski jezik, prenela je američka novinska agencija AP.
Francuski, nemački i engleski jezik su najrasprostranjeniji jezici u okviru bloka, a mnogi Evropljani ne žele da se odreknu duboko ukorenjene navike da govore svojim maternjim jezikom, iako se Unija širi.
Na samitu Evropskog saveta, održanog proletos, dogodilo se da francuski predsednik Žak Širak napusti sastanak pošto se jedan francuski biznismen obratio okupljenima na engelskom jeziku.
Obično, zvaničnici EU na sastancima govore na svom maternjem jeziku, a prevodioci ih potom prevode na jezike zemalja članica.
Prema istraživanju koje je ove godine obavio Evrobarometar, 44 odsto Evropljana priznalo je da govori samo svoj maternji jezik, iako je EU postavila sebi cilj da njeni gradjani do 2010. godine nauče bar dva strana jezika osim maternjeg.
Tokom velikog proširenja 2004. godine, EU je uvela devet novih jezika medju zvanične jezike Unije, ali prevod svih dokumenata na češki, estonski, madjarski, litvanski, letonski, malteški, poljski, slovački i slovenački neće biti gotov do 2006.
Istovremeno su za članove Evropskog parlamenta organizovani kursevi stranih jezika u cilju što boljeg razumevanja medju kolegama.
Početkom januara ove godine 20 rumunskih i 16 bugarskih prevodilaca stiglo je u Brisel a u EU se nadaju da će za svaki jezik obezbediti do 2007. po 60 prevodilaca. U martu su prva četiri prevodioca za bugarski i rumunski jezik postali članovi prevodilačke jedinice EU, koja je počela da obučava prevodice iz Bugarske i Rumunije još od početka 1990-ih godina.
Komisija trenutno radi sa irskim vlastima oko irskih prevodioca koji bi trebalo da se priključe EU od janura 20007.
Iako nisu priznati kao zvanični jezici, tri španska regionalna jezika - baskijski, galicijski i katalonski - mogu da se koriste na "odredjenom" broju sastanaka.
(Tanjug)
Prevodjenje celokupne pisane komunikacije, materijala za Internet i 90.000 stranica postojećih zakonskih propisa trebalo bi da košta oko 830.000.000 evra godišnje kada bugarski, irski i rumunski jezik postanu zvanični jezici u EU.
"To će koštati mnogo novca, ali gradjani EU imaju pravo da imaju dokumente dostupne na svakom od jezika zemalja članica", izjavio je nedavno portparol Komisije EU Frederik Vinsent.
Bugarska i Rumunija bi trebalo da se pridruže bloku, koji sada ima 25 zemalja članica, 1. januara 2007. godine.
EU navodi da svakoga dana u Briselu radi izmedju 700 i 800 prevodilaca koji prevode materijale sa sastanaka Komisije i parlamenta, bez novopridošlih prevodilaca iz Bugarske, Irske i Rumunije.
Kada im se budu pridružii prevodioci iz te tri zemlje, pevodilačke usluge u EU koštaće godišnje oko 238.000.000 evra.
Francuski jezik je dugo godina bio dominantan u EU, da bi tokom poslednje dekade primat dobio engleski jezik, prenela je američka novinska agencija AP.
Francuski, nemački i engleski jezik su najrasprostranjeniji jezici u okviru bloka, a mnogi Evropljani ne žele da se odreknu duboko ukorenjene navike da govore svojim maternjim jezikom, iako se Unija širi.
Na samitu Evropskog saveta, održanog proletos, dogodilo se da francuski predsednik Žak Širak napusti sastanak pošto se jedan francuski biznismen obratio okupljenima na engelskom jeziku.
Obično, zvaničnici EU na sastancima govore na svom maternjem jeziku, a prevodioci ih potom prevode na jezike zemalja članica.
Prema istraživanju koje je ove godine obavio Evrobarometar, 44 odsto Evropljana priznalo je da govori samo svoj maternji jezik, iako je EU postavila sebi cilj da njeni gradjani do 2010. godine nauče bar dva strana jezika osim maternjeg.
Tokom velikog proširenja 2004. godine, EU je uvela devet novih jezika medju zvanične jezike Unije, ali prevod svih dokumenata na češki, estonski, madjarski, litvanski, letonski, malteški, poljski, slovački i slovenački neće biti gotov do 2006.
Istovremeno su za članove Evropskog parlamenta organizovani kursevi stranih jezika u cilju što boljeg razumevanja medju kolegama.
Početkom januara ove godine 20 rumunskih i 16 bugarskih prevodilaca stiglo je u Brisel a u EU se nadaju da će za svaki jezik obezbediti do 2007. po 60 prevodilaca. U martu su prva četiri prevodioca za bugarski i rumunski jezik postali članovi prevodilačke jedinice EU, koja je počela da obučava prevodice iz Bugarske i Rumunije još od početka 1990-ih godina.
Komisija trenutno radi sa irskim vlastima oko irskih prevodioca koji bi trebalo da se priključe EU od janura 20007.
Iako nisu priznati kao zvanični jezici, tri španska regionalna jezika - baskijski, galicijski i katalonski - mogu da se koriste na "odredjenom" broju sastanaka.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.