Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je u Njujorku izglasao paket kaznenih mera Iranu zbog nastavka razvoja nuklearnog programa. Iranu se uvode sankcije na trgovinu osetljivim nuklearnim materijalom i balističkim raketama zbog odbijanja te zemlje da obustavi obogaćivanje uranijuma.
Iran je osudio Rezoluciju UN, označivši je kao "nelagalnu meru izvan nadležnosti Saveta bezbednosti UN".
Savet bezbednosti je u Rezoluciji 1737 odlučio da sve zemlje moraju "sprečiti isporuku, prodaju, kao i direktno ili indirektno dostavljanje svih vrsta metarijala, opreme, dobara i tehnologija koji mogu doprineti" aktivnostima Irana u nuklearnom i balističkom domenu. Te aktivnosti se u Rezoluciji definišu kao obogaćivanje uranijuma, projekti vezani za reaktore na tešku vodu i razvoj vektora za lansiranje nuklearnog oružja.
Takodje, zamrznuta su sredstva ključnih kompanija i osoba vezanih za iranski nuklearni program.
Ukoliko Iran odbije da se povinuje tim zahtevima, Savet bezbednosti će, kako se upozorava u Rezoluciji, usvojiti nove sankcije.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ali Hoseimi je ocenio da Rezolucija "ne može da utiče niti ograničava mirovne nuklearne aktivnosti Irana, ali će zato diskreditovati Savet bezbednosti, čija moć je u opadanju": "Usvajanje ove rezolucije je nelegalna mera izvan nadležnosti Saveta bezbednosti i protivna propisima iz Povelje UN".
"Pojedini članovi Saveta bezbednosti, posebno Sjedinjene Američke Države... ne pridržavaju se dogovora o neširenju nuklearnog oružja i slobodno prodaju tu tehnologiju drugim zemljama, i ne pridržavaju se ni jednog člana o nuklearnom razoružanju", rekao je on.
Hoseimi je naveo da će Iran nastaviti sa planom da instalira 3.000 centrifuga u objetku u Natancu "u skladu sa mirnodopskim istraživanjima". Centrifuge su mašine u kojima se uramijum može pročistiti do nivoa za korišćenje u nuklearnim elektranama, ali i do višeg nivoa, kada se može kristiti za pravljenje nuklearnog oružja.
Iran je osudio Rezoluciju UN, označivši je kao "nelagalnu meru izvan nadležnosti Saveta bezbednosti UN".
Savet bezbednosti je u Rezoluciji 1737 odlučio da sve zemlje moraju "sprečiti isporuku, prodaju, kao i direktno ili indirektno dostavljanje svih vrsta metarijala, opreme, dobara i tehnologija koji mogu doprineti" aktivnostima Irana u nuklearnom i balističkom domenu. Te aktivnosti se u Rezoluciji definišu kao obogaćivanje uranijuma, projekti vezani za reaktore na tešku vodu i razvoj vektora za lansiranje nuklearnog oružja.
Takodje, zamrznuta su sredstva ključnih kompanija i osoba vezanih za iranski nuklearni program.
Ukoliko Iran odbije da se povinuje tim zahtevima, Savet bezbednosti će, kako se upozorava u Rezoluciji, usvojiti nove sankcije.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ali Hoseimi je ocenio da Rezolucija "ne može da utiče niti ograničava mirovne nuklearne aktivnosti Irana, ali će zato diskreditovati Savet bezbednosti, čija moć je u opadanju": "Usvajanje ove rezolucije je nelegalna mera izvan nadležnosti Saveta bezbednosti i protivna propisima iz Povelje UN".
"Pojedini članovi Saveta bezbednosti, posebno Sjedinjene Američke Države... ne pridržavaju se dogovora o neširenju nuklearnog oružja i slobodno prodaju tu tehnologiju drugim zemljama, i ne pridržavaju se ni jednog člana o nuklearnom razoružanju", rekao je on.
Hoseimi je naveo da će Iran nastaviti sa planom da instalira 3.000 centrifuga u objetku u Natancu "u skladu sa mirnodopskim istraživanjima". Centrifuge su mašine u kojima se uramijum može pročistiti do nivoa za korišćenje u nuklearnim elektranama, ali i do višeg nivoa, kada se može kristiti za pravljenje nuklearnog oružja.
Uskoro američki nosač aviona u Zalivu
Predlagači rezolucije, Nemačka, Velika Britanija i Francuska, potrošli su devet nedelja kako bi približili stavove SAD sa argumentima Rusije i Kine. Otuda je iz prvobitnog predloga sankcija "izbrisano" pominjanje nuklearne elektrane Bušer na jugozapadu Irana, koju, za naknadu od 800 miliona dolara, grade Rusi.
"Na ovaj način, Iran je svrstan medju mali broj država protiv kojih su uvedene medjunarodne sankcije", rekao je vršilac dužnosti američkog ambasadora pri UN Alehandro Vulf.
SAD optužuju Iran da, pod maskom razvoja izvora nuklearne energije, pokušava da stvori atomsko oružje, što Teheran odlučno odbacuje
Vlasti Irana su ranije upozorile da će uvodjenje sankcija "predstavljati akt agresije" protiv te države.
Američku opsednutost iranskim nuklearnim programom dodatno podgrevaju izveštaji da ta država, suštinski, kontroliše veliki deo vlasti u Iraku, te finansijski pomaže radikalne islamiste iz libanskog Hezbolaha, u nastojanju da se promoviše u vodeću silu na Bliskom Istoku.
SAD će, kako bi izvršile dodatan pritisak na vlasti u Teherana, već početkom 2007. uputiti značajna pojačanja, uključujući i još jedan nosač aviona, u region Zaliva.
Glasanjem u Savetu bezbednosti okončana su dvomesečna diplomatska manevrisanja Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije i Narodne Republike Kine oko nivoa sankcija kojima bi trebalo izložiti vlasti u Teheranu zbog nesaradnje sa medjunarodnom zajednicom.
"Na ovaj način, Iran je svrstan medju mali broj država protiv kojih su uvedene medjunarodne sankcije", rekao je vršilac dužnosti američkog ambasadora pri UN Alehandro Vulf.
SAD optužuju Iran da, pod maskom razvoja izvora nuklearne energije, pokušava da stvori atomsko oružje, što Teheran odlučno odbacuje
Vlasti Irana su ranije upozorile da će uvodjenje sankcija "predstavljati akt agresije" protiv te države.
Američku opsednutost iranskim nuklearnim programom dodatno podgrevaju izveštaji da ta država, suštinski, kontroliše veliki deo vlasti u Iraku, te finansijski pomaže radikalne islamiste iz libanskog Hezbolaha, u nastojanju da se promoviše u vodeću silu na Bliskom Istoku.
SAD će, kako bi izvršile dodatan pritisak na vlasti u Teherana, već početkom 2007. uputiti značajna pojačanja, uključujući i još jedan nosač aviona, u region Zaliva.
Glasanjem u Savetu bezbednosti okončana su dvomesečna diplomatska manevrisanja Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije i Narodne Republike Kine oko nivoa sankcija kojima bi trebalo izložiti vlasti u Teheranu zbog nesaradnje sa medjunarodnom zajednicom.
Hronologija iranskog nuklearnog programa
Proterani opozicioni Nacionalni savet otpora Irana prvi je u avgustu 2002. godine obelodanio da postoji iransko nuklearno postrojenje Natanz za obogaćivanje uranijuma i centrala za tešku vodu u Araku.
Medjunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je u februaru 2003. godine izvršila inspekciju Natanza i Araka, a u junu je objavila izveštaj u kome se ističe da se Iran nije povinovao Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. U decembru iste godine Iran je potpisao protokol kojim se dozvoljavaju iznenadne posete iranskim nuklearnim postrojenjima.
Prvi put je u novembru 2004. godine Iran obećao pregovaračima Evropske unije da će suspendovati proizvodnju nuklearnog goriva, a već u februaru sledeće godine predsednik Mohamad Hatami je istakao da se ni jedna vlada neće odreći nuklearne tehnologije.
U februaru ove godine IAEA najavljuje da će iranski slučaj izneti pred Savet bezbednosti UN, a Iran je sledećeg dana zabranio inspekcije nuklearnih postrojenja. IAEA je u martu saopštila Ujedinjenim nacijama da ne može da potvrdi da su iranske nuklearne aktivnosti mirnodopske.
Sledećeg meseca, Teheran je objavio da je proizveo obogaćeni uranijum nižeg stepena, dovoljnog za korišćenje u električnim centralama.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ponudio je 5. juna "paket inicijativa" svetskih sila ukoliko Teheran pristane da obustavi proces obogaćivanja uranijuma, podsetio je Rojters.
Savet bezbednosti je 31. jula zatražio od Irana da suspenduje nuklearne aktivnosti do 31. avgusta i prvi put zapretio sankcijama, ali Teheran ovaj zahtev nije ispunio.
Šest svetskih sila se 6. oktobra dogovorilo da će razgovarati o sankcijama prema Iranu, napominjući da su ipak još otvorene za pregovore.
(Tanjug/MONDO)
Medjunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je u februaru 2003. godine izvršila inspekciju Natanza i Araka, a u junu je objavila izveštaj u kome se ističe da se Iran nije povinovao Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. U decembru iste godine Iran je potpisao protokol kojim se dozvoljavaju iznenadne posete iranskim nuklearnim postrojenjima.
Prvi put je u novembru 2004. godine Iran obećao pregovaračima Evropske unije da će suspendovati proizvodnju nuklearnog goriva, a već u februaru sledeće godine predsednik Mohamad Hatami je istakao da se ni jedna vlada neće odreći nuklearne tehnologije.
U februaru ove godine IAEA najavljuje da će iranski slučaj izneti pred Savet bezbednosti UN, a Iran je sledećeg dana zabranio inspekcije nuklearnih postrojenja. IAEA je u martu saopštila Ujedinjenim nacijama da ne može da potvrdi da su iranske nuklearne aktivnosti mirnodopske.
Sledećeg meseca, Teheran je objavio da je proizveo obogaćeni uranijum nižeg stepena, dovoljnog za korišćenje u električnim centralama.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ponudio je 5. juna "paket inicijativa" svetskih sila ukoliko Teheran pristane da obustavi proces obogaćivanja uranijuma, podsetio je Rojters.
Savet bezbednosti je 31. jula zatražio od Irana da suspenduje nuklearne aktivnosti do 31. avgusta i prvi put zapretio sankcijama, ali Teheran ovaj zahtev nije ispunio.
Šest svetskih sila se 6. oktobra dogovorilo da će razgovarati o sankcijama prema Iranu, napominjući da su ipak još otvorene za pregovore.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.