Glavni branilac bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina zatražio je od SAD da ne predaju iračkim vlastima njegovog klijenta pre izvršenja smrtne kazne "pošto je (Sadam) politički zatvorenik".
"Pozivam sve medjunarodne i pravne organizacije, generalnog sekretara UN, Arapsku ligu i sve lidere u svetu da brzo spreče američku administraciju da preda predsednika iračkim vlastima", rekao je advokat Halil al-Dulaimi agenciji Asošijeted pres. Sadamov branilac je rekao da "prema medjunarodnim konvencijama zabranjeno je predati ratnog zatvorenika protivniku".
Neimenovani zvaničnik blizak premijeru Nuriju al-Malikiju rekao je da će Sadam Husein ostati u američkom vojnom zatvoru i da će ga predati iračkim vlastima na dan egzekucije.
Irački Apelacioni sud potvrdio je u utorak smrtnu kaznu svrgnutom iračkom lideru.
Sadam je 5. novembra osudjen na smrt vešanjem zbog ubistva 148 šiita u Dudžailu 1982. godine, pošto je u tom gradu izvršen atentat na njega.
Prema pravnoj proceduri, odluku Apelacionog suda treba da ratifikuju predsednik i dva potpredsednika.
Posle te procedure, Sadam Husein i ostali osudjeni biće obešeni u roku od 30 dana.
"Pozivam sve medjunarodne i pravne organizacije, generalnog sekretara UN, Arapsku ligu i sve lidere u svetu da brzo spreče američku administraciju da preda predsednika iračkim vlastima", rekao je advokat Halil al-Dulaimi agenciji Asošijeted pres. Sadamov branilac je rekao da "prema medjunarodnim konvencijama zabranjeno je predati ratnog zatvorenika protivniku".
Neimenovani zvaničnik blizak premijeru Nuriju al-Malikiju rekao je da će Sadam Husein ostati u američkom vojnom zatvoru i da će ga predati iračkim vlastima na dan egzekucije.
Irački Apelacioni sud potvrdio je u utorak smrtnu kaznu svrgnutom iračkom lideru.
Sadam je 5. novembra osudjen na smrt vešanjem zbog ubistva 148 šiita u Dudžailu 1982. godine, pošto je u tom gradu izvršen atentat na njega.
Prema pravnoj proceduri, odluku Apelacionog suda treba da ratifikuju predsednik i dva potpredsednika.
Posle te procedure, Sadam Husein i ostali osudjeni biće obešeni u roku od 30 dana.
Vatikan protiv pogubljenja Sadama
Visoki zvaničnik Vatikana, kardinal Renato Martino, usprotivio se smrtnoj presudi bivšem iračkom lideru zato što je, uprkos teškim zločinima koji mu se stavljaju na teret, smrtna kazna u suprotnosti sa hrišćanstvom.
"Pogubljenje Sadama Huseina bi predstavljalo kažnjavanje jednog zločina drugim zločinom", izjavio je Martino, papski prelat za pitanja pravosudja, u intervjuu dnevniku "Republika".
Martino, bivši predstavnik Vatikana u UN, izrazio je nadu da presuda, ipak, neće biti izvršena.
On je ponovio čvrst stav rimokatoličke crkve protiv smrtne kazne jer, kako je rekao, život mora biti sačuvan od početka do "prirodnog" kraja.
"Smrtna kazna nije prirodna smrt. Niko ne sme da drugima oduzima život - čak ni država", rekao je Martino.
Sadam Husein, koji je bio na čelu države od 1979. do 2003. godine, uhapšen je 14. decembra 2003. godine u svom skloništu u Tikritu, posle devet meseci potrage američko-britanskih snaga koje su te godine izvršile invaziju na Irak.
Smrtna kazna izrečena je 5. novembra još dvojici njegovih najbližih saradnika. Jedan od optuženih osudjen je na doživotni zatvor, trojica na vremenske kazne, a jedan je oslobodjen. Viši Sud u Bagdadu je u obrazloženju presude naveo da su osudjeni bili odgovorni za ubistvo 148 meštana sela Dudžail, u junu 1982. godine.
"Pogubljenje Sadama Huseina bi predstavljalo kažnjavanje jednog zločina drugim zločinom", izjavio je Martino, papski prelat za pitanja pravosudja, u intervjuu dnevniku "Republika".
Martino, bivši predstavnik Vatikana u UN, izrazio je nadu da presuda, ipak, neće biti izvršena.
On je ponovio čvrst stav rimokatoličke crkve protiv smrtne kazne jer, kako je rekao, život mora biti sačuvan od početka do "prirodnog" kraja.
"Smrtna kazna nije prirodna smrt. Niko ne sme da drugima oduzima život - čak ni država", rekao je Martino.
Sadam Husein, koji je bio na čelu države od 1979. do 2003. godine, uhapšen je 14. decembra 2003. godine u svom skloništu u Tikritu, posle devet meseci potrage američko-britanskih snaga koje su te godine izvršile invaziju na Irak.
Smrtna kazna izrečena je 5. novembra još dvojici njegovih najbližih saradnika. Jedan od optuženih osudjen je na doživotni zatvor, trojica na vremenske kazne, a jedan je oslobodjen. Viši Sud u Bagdadu je u obrazloženju presude naveo da su osudjeni bili odgovorni za ubistvo 148 meštana sela Dudžail, u junu 1982. godine.
Od presude do vešanja
- Apelacioni sud u Bagdadu je u četvrtak potvrdio smrtnu kaznu Sadamu Huseinu, izrečenu 5. novembra, zbog zločina protiv čovečnosti i navela da se ona mora sprovesti kroz 30 dana.
- Prema iračkom ustavu Predsednički savet - predsednik države i dva potpredsednika - moraju da ratifikuju smrtnu kaznu. Medjutim, zvaničnici Apelacionog suda su naveli da, prema statutu tog tribunala, čak ni predsednik ne može da preinači kaznu. Predsednik Džalal Talabani u principu ne potpisuje smrtnu kaznu, ali može da imenuje svog predstavnika.
- Tokom sudjenja, Sadam Husein je bio u pritvorskoj jedinici Kemp Kroper, koji je deo američkog glavnog vojnog štaba, nadomak Bagdada, iako je postupak vodjen u iračkom sudu. Američki zvaničnici su rekli da će Sadama Huseina predati Iračanima, koji će izvršiti smrtnu kaznu, ali nije jasno kada će biti predat Iračanima i da li je već predat.
- U Sadamovoj smrtnoj kazni se navodi da će "biti obešen", a u iračkom krivičnom zakonu, koji je donet za vreme Sadamovog režima, navodi se da je moguće vešanje civila, što je "usvojen metod
(kažnjavanja) za vreme britanske vladavine posle Prvog svetskog rata". Iračka Vlada je u septembru prikazala film, u kojem je obešeno pet osoba za jedan dan. Osudjenici su imali omču oko vrata, bili su u zelenim odelima i sa rukama na ledjima.
- Krivični zakon predvidja vešanje "unutar zatvora ili na nekom drugom mestu". Nedavne egzekucije su održane tajno na takozvanoj "smrtnoj gredi" na mestu koje američke snage nazivaju "Kamp pravde" u bagdadskoj četvrti Kadimija. Kako su naveli irački pravnici, osudjenici se prebacuju u samice posle izrečene smrtne kazne a potom š dovode na mesto egzekucije.
- Javna egzekucija je malo verovatna, jer Vlada želi da izbegne političke tenzije. Medjutim, mnogi očekuju neku vrstu "vizuelnog dokaza" o primeni kazne, kao kada su američke snage prikazale grafičke slike o smrti Sadamovih sinova i prikazale leševe novinara ubijenih u julu 2003. godine.
- Porodice osudjenika su obično obaveštene o tačnom datumu sprovodjenja kazne bar nedelju dana unapred i mogu da dan pre izvršenja kazne idu u poslednju posetu osudjeniku. Ukoliko izraze želju, porodice mogu da preuzmu telo da ga sahrane.
- Jedan branilac, čiji je klijent nedavno obešen, izjavio je agenciji Rojters da je vešanje sprovedeno u prisutstvu jednog lekara, sveštenika, predstavnika ministarstava pravosudja i unutrašnjih poslova, kao i dželata.
(agencije/MONDO)
- Prema iračkom ustavu Predsednički savet - predsednik države i dva potpredsednika - moraju da ratifikuju smrtnu kaznu. Medjutim, zvaničnici Apelacionog suda su naveli da, prema statutu tog tribunala, čak ni predsednik ne može da preinači kaznu. Predsednik Džalal Talabani u principu ne potpisuje smrtnu kaznu, ali može da imenuje svog predstavnika.
- Tokom sudjenja, Sadam Husein je bio u pritvorskoj jedinici Kemp Kroper, koji je deo američkog glavnog vojnog štaba, nadomak Bagdada, iako je postupak vodjen u iračkom sudu. Američki zvaničnici su rekli da će Sadama Huseina predati Iračanima, koji će izvršiti smrtnu kaznu, ali nije jasno kada će biti predat Iračanima i da li je već predat.
- U Sadamovoj smrtnoj kazni se navodi da će "biti obešen", a u iračkom krivičnom zakonu, koji je donet za vreme Sadamovog režima, navodi se da je moguće vešanje civila, što je "usvojen metod
(kažnjavanja) za vreme britanske vladavine posle Prvog svetskog rata". Iračka Vlada je u septembru prikazala film, u kojem je obešeno pet osoba za jedan dan. Osudjenici su imali omču oko vrata, bili su u zelenim odelima i sa rukama na ledjima.
- Krivični zakon predvidja vešanje "unutar zatvora ili na nekom drugom mestu". Nedavne egzekucije su održane tajno na takozvanoj "smrtnoj gredi" na mestu koje američke snage nazivaju "Kamp pravde" u bagdadskoj četvrti Kadimija. Kako su naveli irački pravnici, osudjenici se prebacuju u samice posle izrečene smrtne kazne a potom š dovode na mesto egzekucije.
- Javna egzekucija je malo verovatna, jer Vlada želi da izbegne političke tenzije. Medjutim, mnogi očekuju neku vrstu "vizuelnog dokaza" o primeni kazne, kao kada su američke snage prikazale grafičke slike o smrti Sadamovih sinova i prikazale leševe novinara ubijenih u julu 2003. godine.
- Porodice osudjenika su obično obaveštene o tačnom datumu sprovodjenja kazne bar nedelju dana unapred i mogu da dan pre izvršenja kazne idu u poslednju posetu osudjeniku. Ukoliko izraze želju, porodice mogu da preuzmu telo da ga sahrane.
- Jedan branilac, čiji je klijent nedavno obešen, izjavio je agenciji Rojters da je vešanje sprovedeno u prisutstvu jednog lekara, sveštenika, predstavnika ministarstava pravosudja i unutrašnjih poslova, kao i dželata.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.