Nemačka ideja da djaci u EU dobiju zajednički udžbenik istorije starog kontinenta u "novoj" Evropi naišla je mahom na odbijanje kao utopija, jer oko prošlosti ne mogu da se dogovore ni tako bliski narodi kao što su Česi i Slovaci.
Nemačka ideja da djaci u EU dobiju zajednički udžbenik istorije starog kontinenta u "novoj" Evropi naišla je mahom na odbijanje kao utopija, jer oko prošlosti ne mogu da se dogovore ni tako bliski narodi kao što su Česi i Slovaci.Nemačka ministarka prosvete Anete Šavan krajem ove sedmice će na sastanku ministara prosvete EU u Hajdelbergu predložiti zvanično da istoričari iz svih 27 zemalja članica sastave udžbenik evroistorije u kojem bi se različita tumačenja, posebno spornih dogadjaja, usaglasila u jedno.
"Udžbenik istorije za sve djake u EU je iluzija. Evropljani imaju zajedničku istoriju, ali nemaju i neće imati zajedničko tumačenje istorije", odbio je ideju poljski ministar kulture Kažimjež Ujazdovski, prenose poljski mediji.
Poljski ministar prosvete Roman Gjertih takodje ne želi evroistoriju, pre svega zato što udžbenik ima za cilj da jača evropski identitet, što je za lidera poljskih ultrakatoličkih nacionalista, apsolutno neprihvatljivo.
U Poljskoj kritikuju i to što sa idejom dolaze baš Nemci, obzirom na krvavu istoriju dva svetska rata u prošlom stoleću, ali upozoravaju da će sporovi izbiti i oko tumačnenja ere komunizma i njegovog pada.
"Šta je bilo ranije, (poljski nezavisni) sindikati Solidarnost ili pad Berlinskog zida? Mi smo na rušenje zida pošli slobodni i sedeli smo na njemu kao Poljaci iz slobodne zemlje, a Evropa smatra da je pad komunizma počeo rušenjem Berlinskog zida", kazala je Elžbjeta Jakubjak, šef kancelarije poljskog predsednika.
Češka ministarka prosvete Dana Kuhtova spremna je da podrži nemački predlog, ali su je istoričari odmah upozorili da bi rezultat kompromisnog vidjenja bile samo prazne fraze.
"Takav tekst bi stvarao lažnu svest. Prošlost je često bila kontroverzna a istorija po narudžbini nikada ništa dobro nije donela", rekao je istoričar Martin Nodl iz Češke akademije nauka, naglasivši da je ideja "štetna".
Češki istoričari posebno upozoravaju da na približnom tumačenju zajedničke prošlosti ne mogu da se dogovore ni tako bliski i jedni drugima simpatični narodi kao što su Česi i Slovaci.
Za Čehe zlatna era Čehoslovačke, takozvana I republika od raspada Austro-Ugarske 1918. godine, prema slovačkim tumačenjima je doba slovačke dekadencije, gaženja obećanja iz Praga da će Slovacima dati autonomiju i masovnog odlaska Slovaka u svet.
Kontroverzna tumačenja ima i najnovija istorija, pošto slovački djaci uče i dalje da je ukidanje vojne industrije u Slovačkoj naredio kao, zajednički čehoslovački predsednik početkom 1990-tih godina, Vaclav Havel.
(Beta)
