Nepoznati muškarac ukrao je dijamante vredne 28 miliona dolara iz banke u Antverpenu, objavila je belgijska policija. Lopov je pljačku vrlo pažljivo i strpljivo isplanirao, jer je uspeo da zahvaljujući poslovanju sa bankom poslednjih godinu dana, stekne poverenje njenih službenika, i postane jedan od malobrojnih "trgovaca" kojima je dozvoljen pristup dragocenostima.
Nepoznati muškarac ukrao je dijamante vredne 28 miliona dolara iz banke u Antverpenu, objavila je belgijska policija. Lopov je pljačku vrlo pažljivo i strpljivo isplanirao, jer je uspeo da zahvaljujući poslovanju sa bankom poslednjih godinu dana, stekne poverenje njenih službenika, i postane jedan od malobrojnih "trgovaca" kojima je dozvoljen pristup dragocenostima. Pri tom je koristio lažno ime i ukradeni argentinski pasoš.Lopov je provalio u sef ABM Amro banke u gradskoj četvrti poznatoj po trgovini dijamantima i odneo dragocenosti ukupne vrednosti 120.000 karata. Kradja se dogodila još prošlog ponedeljka, a policija nije objasnila zašto je u tajnosti držala ovaj dogadjaj nedelju dana.
Lopov se predstaviljao kao Karlos Hektor Flumenbaum, imao je argentinski pasoš, za koji je utvrdjeno da je ukraden pre par godina u Izraelu. Policija je ponudila nagradu od dva miliona dolara za bilo kakvu informaciju o lopovu koga opisuje kao onižeg, sedokosog čoveka od oko 55 – 60 godina, koji govori engleski jezik sa američkim akcentom i često nosi bezbol kačket.
Službenici banke su otkrili pljačku još 5. marta i veruju da je lopov odneo plen tog ponedeljka ili prethodnog petka iz trezora koji koriste zalagaonice i zanatlije koje obradjuju dijamante.
Ovo nije najveća pljačka dijamanta u istoriji Antverpena. Prethodno su 2003. godine lopovi provalili u 123 sefa u kojima su našli toliko nakita, da nisu mogli sve da ponesu sa sobom. Oni su tom prilikom odneli dijamante, zlato i drago kamenje u vrednosti 100 miliona dolara.
U maloj Antverpenskoj ulici u kvartu dragulja, nedaleko od glavne železničke stanice, obavlja se više od polovine ukupne svetske trgovine dijamantima. Sa godišnjim obrtom od 23 milijarde dolara, ova uličica predstavlja najveću koncentraciju blaga na svetu.
Jevrejski trgovci ovde obavljaju svoje poslove već pet vekova. Muškarci sa dugim bradama u crnim sakoima, sa prepoznatljivim šeširima i dalje dominiraju kvartom, iako je sve više trgovaca iz Indije koji se doseljavaju u ovaj kraj radi posla sa dragim kamenjem.
Zanimljivo je da se većina poslova sklapa "na reč“, samo uz stisak ruke, bez potpisivanja ugovora, odnosno bilo kakvih pisanih tragova. Ipak ovde funkiconišu neki od od najmoćnijih sistema za obezbedjenje, uz kamere koje snimaju kretanja na ulici ili u radnjama iz više uglova, dok specijalne policijske snage motre na svakog ko ulazi u ovaj deo grada. To sve očigledno nije dovoljno za zaštitu od sve mudrijih lopova. (MONDO)
