Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko ponovio je da ne namerava da povuče ukaz o raspuštanju Vrhovne rade (skupštine) i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 27. maj, ali je istakao da će se povinovati odluci Ustavnog suda o ustavnosti ukaza.
Komentarišući izjavu premijera Viktora Janukoviča da bi prevremeni izbori mogli da se održe samo u slučaju istovremenih predsedničkih izbora, Jusčenko je rekao da "ne pristaje ni na kakve ucene".
Janukovič je posle susreta sa litvanskim premijerom Gjadiminasom Kirkilasom rekao da su prevremeni izbori mogući samo u dva slučaja - da Ustavni sud potvrdi ustavnost ukaza, a ako ne potvrdi "izbori su mogući samo ako se učesnici u političkom procesu saglase" - i da budu održani i izbori za predsednika Ukrajine.
"Ukrajina prolazi teško vreme, ali želim da vas uverim da ćemo vlada i ja kao njen predsednik obezbediti stabilnost", rekao je Janukovič, dodajući da su "o svim strateškim pitanjima razvoja Ukrajine pozicije predsednika i vlade podudarne" i da će se "sve razvijati na pravnom terenu".
Za istovremene parlamentarne i predsedničke izbore zalaže se i predsednik raspuštene skupštine i lider socijalista Aleksandar Moroz, čija je partija, uz Komunističku i Janukovičevu Partiju regiona, članica većinske koalicije.
U Radi se i dalje šire vesti o mogućim akcijama snaga bezbednosti prema političkim protivnicima Juščenka, pa je tako deputat Partije regiona Oleg Kalašnjikov rekao da je nekoliko jedinica specijalne namene "spremno za državni udar" i neustavno preuzimanje vlasti.
"Članovi parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu saznali su da su najmanje tri elitne jedinice oružanih snaga Ukrajine prevedene u stanje borbene gotovosti", rekao je on i dodao da bi njihov zadatak bio da prezmu vladu, parlament i uhapse deputati većinske koalicije.
Medjutim, Juščenko je isključio nasilnu varijantu rešenja krize.
"Mi smo zemlja koja je u centru Evrope i živi po demokratskim zakonima, a ja nisam taj koji će dati komandu, ili krenuti protiv svog naroda", rekao je on.
Ukrajinski predsednik nije isključio mogućnost uključenja medjunarodnih posrednika u rešavanje konflikta sa skupštinom i vladom, koje odbijaju da se povinuju njegovom ukazu, dodajući da je potrebno da se "strane u konfliktu" dogovore o tome kako ona treba da izgleda i koliko treba da traje.
"Po mom mišljenju, najkorektnije bi bilo iskoristiti medjuanrodnu pomoć tada kada budu rešena pravna pitanja i preostane teren za političko rešavanje, gde je potrebna treća strana", rekao je Juščenko.
I dok čekaju odluku Ustavnog suda, koji će 18. aprila početi da razmatra zahtev poslanika raspuštene Rade, dva suprotstavljena lidera Ukrajine za sada "u tajnosti" razmatraju predloge koji su predali jedan drugom o načinima za izlazak iz krize, bez saopštavanja njihovih detalja.
Centralna izborna komisija se, u medjuvremenu, obratila Ustavnom sudu sa molbom da ubrza postupak razmatranja pitanje raspuštanja parlamenta, jer se u uslovima sukoba, konfrontacija i pravnih nesporazuma u društvu, odluke Komisije mogu osporavati.
Pored toga, u centru Kijeva i dalje svakodnevno mirno mitinguju pristalice i protivnici Juščenkove odluke.
(Tanjug)
Komentarišući izjavu premijera Viktora Janukoviča da bi prevremeni izbori mogli da se održe samo u slučaju istovremenih predsedničkih izbora, Jusčenko je rekao da "ne pristaje ni na kakve ucene".
Janukovič je posle susreta sa litvanskim premijerom Gjadiminasom Kirkilasom rekao da su prevremeni izbori mogući samo u dva slučaja - da Ustavni sud potvrdi ustavnost ukaza, a ako ne potvrdi "izbori su mogući samo ako se učesnici u političkom procesu saglase" - i da budu održani i izbori za predsednika Ukrajine.
"Ukrajina prolazi teško vreme, ali želim da vas uverim da ćemo vlada i ja kao njen predsednik obezbediti stabilnost", rekao je Janukovič, dodajući da su "o svim strateškim pitanjima razvoja Ukrajine pozicije predsednika i vlade podudarne" i da će se "sve razvijati na pravnom terenu".
Za istovremene parlamentarne i predsedničke izbore zalaže se i predsednik raspuštene skupštine i lider socijalista Aleksandar Moroz, čija je partija, uz Komunističku i Janukovičevu Partiju regiona, članica većinske koalicije.
U Radi se i dalje šire vesti o mogućim akcijama snaga bezbednosti prema političkim protivnicima Juščenka, pa je tako deputat Partije regiona Oleg Kalašnjikov rekao da je nekoliko jedinica specijalne namene "spremno za državni udar" i neustavno preuzimanje vlasti.
"Članovi parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu saznali su da su najmanje tri elitne jedinice oružanih snaga Ukrajine prevedene u stanje borbene gotovosti", rekao je on i dodao da bi njihov zadatak bio da prezmu vladu, parlament i uhapse deputati većinske koalicije.
Medjutim, Juščenko je isključio nasilnu varijantu rešenja krize.
"Mi smo zemlja koja je u centru Evrope i živi po demokratskim zakonima, a ja nisam taj koji će dati komandu, ili krenuti protiv svog naroda", rekao je on.
Ukrajinski predsednik nije isključio mogućnost uključenja medjunarodnih posrednika u rešavanje konflikta sa skupštinom i vladom, koje odbijaju da se povinuju njegovom ukazu, dodajući da je potrebno da se "strane u konfliktu" dogovore o tome kako ona treba da izgleda i koliko treba da traje.
"Po mom mišljenju, najkorektnije bi bilo iskoristiti medjuanrodnu pomoć tada kada budu rešena pravna pitanja i preostane teren za političko rešavanje, gde je potrebna treća strana", rekao je Juščenko.
I dok čekaju odluku Ustavnog suda, koji će 18. aprila početi da razmatra zahtev poslanika raspuštene Rade, dva suprotstavljena lidera Ukrajine za sada "u tajnosti" razmatraju predloge koji su predali jedan drugom o načinima za izlazak iz krize, bez saopštavanja njihovih detalja.
Centralna izborna komisija se, u medjuvremenu, obratila Ustavnom sudu sa molbom da ubrza postupak razmatranja pitanje raspuštanja parlamenta, jer se u uslovima sukoba, konfrontacija i pravnih nesporazuma u društvu, odluke Komisije mogu osporavati.
Pored toga, u centru Kijeva i dalje svakodnevno mirno mitinguju pristalice i protivnici Juščenkove odluke.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.