Ministri finansija zemalja Evrozone postigli su noćas dogovor o isplati pomoći od 10 milijardi evra za spasavanje bankarskog sistema Kipra i zadržavanju zemlje u zoni.
Prema dogovoru Kipra i međunarodnih kreditora, depoziti veći od 100.000 evra u Kiparskoj banci biće oporezovani stopom od "oko 30 odsto", izjavio je danas portparol kiparske vlade Hristos Stilijanidis.
"Porez će biti od oko 30 odsto" na depozite u Kiparskoj banci veće od 100.000 evra, rekao je Stilijandis državnom kiparskom radiju.
Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis, učesnik u pregovorima u Briselu koji su trajali skoro 12 sati, rekao je da je "zadovoljan" ishodom skupa.
Dogovorom Brisela i Nikozije izbeglo se da Kipar napusti evrozonu, izjavio je danas portparol kiparske vlade Hristos Stilijanidis.
"Kipar izlazi iz perioda ekonomske neizvesnosti i nesigurnosti. Izbegnut je bankrot, koji bi značio izlazak iz zone evra, što bi imalo vrlo negativne posledice", rekao je Stilijanidis za državni radio Kipar.
On je rekao da je važno da je postignut dogovor koji omogućava oporavak ekonomije, mada "nesumnjivo ima bolnih aspekata".
Predsednik kiparskog parlamenta Janakis Omirou izjavio je da je postignut "težak dogovor" za Kiprane.
Uz ocenu da je dogovor "poraz evropske solidarnost", Omirou je rekao da Kipar mora što pre da počne da radi na sprovođenu ekonomskih reformi.
Od međunarodnih kreditora Nikozija će dobiti 10 milijardi evra. U zamenu za pomoć će morati da smanji preveliki bankarski sektor, sprovede strukturne reforme i privatizuje državnu imovinu.
Banka Laiki, druga najveća finansijska institucija u zemlji, biće podeljena, a na depoziti veće od 100.000 evra biće razrezan jednokratni porez, što bi trebalo da donese 4,2 milijarde evra. Svi depoziti manji od 100.000 evra biće "potpuno garantovani".
Banka Laiki biće podeljena na "dobru" i "lošu" banku, a njena kvalitetna imovina kasnije će biti uključena u Banku Kipra, prenio je Bi-Bi-Si.
Najveći udarac pretrpeće veliki investitori, budući da ta banka drži lavovski deo ruskih depozita.
Kiparski ministar finansija Mihalis Saris rekao je da veruje da će reakcija Rusije biti veoma složena, a lojalni međunarodni partneri razočarani.
Moskva je prošle nedelje odbila da pruži novu pomoć Kipru, kao i da produži rokove otplate postojećeg zajma vrednog 2,5 milijardi evra. Nikozija je odbacila prvobitni plan oporezivanja svih depozita, koji je izazvao bes mnogih, od kiparskih penzionera do predsednika Rusije Vladimira Putina.
Dogovor Nikozije i Evrogrupe, kojim bi trebalo da se spreči bankrot kiparskih banaka uvođenjem visokog poreza na njihove depozite, londonski Ekonomist ocenjuje kao razuman kompromis, dok ruski premijer Dmitrij Medvedev kaže da se na ostrvu nastavlja otimačina tuđeg kapitala.
Medvedev je, prema agencijskim izveštajima iz Moskve, ukazao danas da će njegova zemlja posle sporazuma "pažljivo proučiti posledice te krize", posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko i svetsko finansijsko tržište.
Moskovska glasila prenose stav pojedinih zapadnih analitičara koji ne isključuju mogućnost da Rusija, koja će biti najviše oštećena uvođenjem konfiskacionog poreza u Banci Kipra, potraži kompenizaciju tako što bi posegla za imovinom nekih zapadnih kompanija koje posluju na njenom tržištu.
Ranije je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i drugi ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, i da će baš oni biti glavne žrtve plana za spasavanje banaka na ostrvu.
Limasol, drugi po veličini kiparski grad, u kome živi oko 8.000 imućnih Rusa, mogao bi uskoro ostati bez dela svoje "ruske populacije" ocenjuje francuski list Figaro.
Zbog najnovijih fiskalnih mera koje Brisel zahteva od Kipra, Limasol, inače i jedna od najvažnijih mediteranskih luka, mogao bi ostati i bez dobrog dela prihoda od ruskih turista, kojih godišnje ima oko 400.000.
Procenjuje se da kapital ruskih građana u kiparskim bankama dostiže oko 33 odsto ukupnih depozita na ostrvu. Kako objašnjava Sergej Patrisof, koji upravlja fondovima ruskih građana na Kipru, Ruse nepravedno napadaju za pranje novca na Kipru.
"Tokom 1990-tih, Rusi su tražili mesto gde bi mogli da sklone na sigurno novac. Kipar ih je privukao zbog niskih kamatnih stopama, ali i zbog lepote zemlje i gostoljubivosti stanovnika. Ali to nije pranje novca. Ti su ljudi dugo radili da bi nešto uštedeli", objasnio je Patrisof.
"Kiparske banke su odgovorne za trenutnu situaciju jer su olako odobravale kredite, pre svega Laiki banka koja je davala na milione evra pozajmice siromašnima znajući da oni neće moći da ih vrate. Svemu tome treba dodati i restrukturisanje grčkog duga, koji je puno koštao. Ali sve to nije greška Rusa", objašnjava ovaj ruski državljanim koji živi na Kipru.
Rusi u Limasolu imaju svoju školu, kulturni centar, restorane, i smatraju da Kipar ne treba da podleže "ucenama EU", a ako podlegne - napustiće ga, kažu, i preneti svoj novac u Luksemburg ili na Maltu, i tamo se preseliti, piše Figaro.
Pojedini analitičari smatraju da je samo pitanje vremena kada će bogati Rusi svoj kapital premestiti u neke druge zemlje.
Ključni detalji novog sporazuma još uvek nisu određeni (zbog čega se i pominje "porez od oko 30 odsto"), a zvaničnici EU i Međunarodnog monetaranog fonda (MMF) će tokom narednih nedelja sa Nikozijom dogovoriti procente oporezivanja, rekao je Dajselblum, ne precizirajući kada bi banke na Kipru mogle biti otvorene, niti kada će biti ublažene restrikcije podizanja novca ili druge kontrole kapitala. Ranije je rečeno da će banke sutra biti otvorene, nakon deset dana pauze.
Komesar EU Oli Ren rekao je da je potrebno skicirati nove ekonomske prognoze za Kipar, nakon postizanja sporazuma o pomoći. Ren je dodao da će kiparska vlada odlučiti kada će podići kontrole kapitala, u okviru kojih je juče podizanje novca sa bankomata ograničeno na 100 evra dnevno.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard poručila je da dogovor predstavlja sveobuhvatan i uverljiv plan za rešenje trenutnih ekonomskih izazova na Kipru. Lagardova je dodala da će, kada tehnički detalji budu dogovoreni, preporučiti izvršnom odboru MMF-a da pruži finansijsku podršku Kipru.
Jeren Dijselblem, predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija Evrozone, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da se ovim dogovorom "okončava neizvesnost" u vezi sa kiparskom ekonomijom.
On je izrazio uverenje da je novi dogovor bolji za kiparski narod od mera koje je kiparski parlament odbio prošle sedmice, pošto se fokusirao na dve problematične banke, umesto na celi bankarski sektor.
Glavni kamen spoticanja u pregovorima bio je zahtev ECB (Evropska centralna banka) da Banka Kipra preuzme dug banke Laiki od devet milijardi evra, koliko ta banka duguje ECB. Anastasijades je tokom konačnih pregovora pristao na to.
ECB je prošle nedelje zapretila da će prekinuti sa finansiranjem kiparskih banaka, ukoliko do danas ne bude dogovoren novi paket pomoći, a Dajselblum navodi da očekuje da će finansiranje sada biti nastavljeno.
Obim pomoći za Kipar mizeran je u poređenju sa cifrom koju je primila susedna Grčka, kojoj su bile potrebne stotine milijardi evra. Neki državnici i ekonomisti su, međutim, brinuli da bi kriza sa Kipra mogla da se proširi na druge ekonomije u problemima, kao što su Španija i Italija.
Kipar je, uz dogovoreni kredit, postao peta zemlja evrozone koja je primila međunarodnu pomoć za spas banaka, nakon Grčke, Irske, Portugalije i Španije.
Azijske berze jutros su pozitivno reagovale na ove informacije.
(MONDO/agencije; foto: ‚Beta/AP)
"Porez će biti od oko 30 odsto" na depozite u Kiparskoj banci veće od 100.000 evra, rekao je Stilijandis državnom kiparskom radiju.
Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis, učesnik u pregovorima u Briselu koji su trajali skoro 12 sati, rekao je da je "zadovoljan" ishodom skupa.
Dogovorom Brisela i Nikozije izbeglo se da Kipar napusti evrozonu, izjavio je danas portparol kiparske vlade Hristos Stilijanidis.
"Kipar izlazi iz perioda ekonomske neizvesnosti i nesigurnosti. Izbegnut je bankrot, koji bi značio izlazak iz zone evra, što bi imalo vrlo negativne posledice", rekao je Stilijanidis za državni radio Kipar.
On je rekao da je važno da je postignut dogovor koji omogućava oporavak ekonomije, mada "nesumnjivo ima bolnih aspekata".
Predsednik kiparskog parlamenta Janakis Omirou izjavio je da je postignut "težak dogovor" za Kiprane.
Uz ocenu da je dogovor "poraz evropske solidarnost", Omirou je rekao da Kipar mora što pre da počne da radi na sprovođenu ekonomskih reformi.
Od međunarodnih kreditora Nikozija će dobiti 10 milijardi evra. U zamenu za pomoć će morati da smanji preveliki bankarski sektor, sprovede strukturne reforme i privatizuje državnu imovinu.
Banka Laiki, druga najveća finansijska institucija u zemlji, biće podeljena, a na depoziti veće od 100.000 evra biće razrezan jednokratni porez, što bi trebalo da donese 4,2 milijarde evra. Svi depoziti manji od 100.000 evra biće "potpuno garantovani".
Banka Laiki biće podeljena na "dobru" i "lošu" banku, a njena kvalitetna imovina kasnije će biti uključena u Banku Kipra, prenio je Bi-Bi-Si.
Najveći udarac pretrpeće veliki investitori, budući da ta banka drži lavovski deo ruskih depozita.
Kiparski ministar finansija Mihalis Saris rekao je da veruje da će reakcija Rusije biti veoma složena, a lojalni međunarodni partneri razočarani.
Moskva je prošle nedelje odbila da pruži novu pomoć Kipru, kao i da produži rokove otplate postojećeg zajma vrednog 2,5 milijardi evra. Nikozija je odbacila prvobitni plan oporezivanja svih depozita, koji je izazvao bes mnogih, od kiparskih penzionera do predsednika Rusije Vladimira Putina.
Dogovor Nikozije i Evrogrupe, kojim bi trebalo da se spreči bankrot kiparskih banaka uvođenjem visokog poreza na njihove depozite, londonski Ekonomist ocenjuje kao razuman kompromis, dok ruski premijer Dmitrij Medvedev kaže da se na ostrvu nastavlja otimačina tuđeg kapitala.
Medvedev je, prema agencijskim izveštajima iz Moskve, ukazao danas da će njegova zemlja posle sporazuma "pažljivo proučiti posledice te krize", posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko i svetsko finansijsko tržište.
Moskovska glasila prenose stav pojedinih zapadnih analitičara koji ne isključuju mogućnost da Rusija, koja će biti najviše oštećena uvođenjem konfiskacionog poreza u Banci Kipra, potraži kompenizaciju tako što bi posegla za imovinom nekih zapadnih kompanija koje posluju na njenom tržištu.
Ranije je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i drugi ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, i da će baš oni biti glavne žrtve plana za spasavanje banaka na ostrvu.
Limasol, drugi po veličini kiparski grad, u kome živi oko 8.000 imućnih Rusa, mogao bi uskoro ostati bez dela svoje "ruske populacije" ocenjuje francuski list Figaro.
Zbog najnovijih fiskalnih mera koje Brisel zahteva od Kipra, Limasol, inače i jedna od najvažnijih mediteranskih luka, mogao bi ostati i bez dobrog dela prihoda od ruskih turista, kojih godišnje ima oko 400.000.
Procenjuje se da kapital ruskih građana u kiparskim bankama dostiže oko 33 odsto ukupnih depozita na ostrvu. Kako objašnjava Sergej Patrisof, koji upravlja fondovima ruskih građana na Kipru, Ruse nepravedno napadaju za pranje novca na Kipru.
"Tokom 1990-tih, Rusi su tražili mesto gde bi mogli da sklone na sigurno novac. Kipar ih je privukao zbog niskih kamatnih stopama, ali i zbog lepote zemlje i gostoljubivosti stanovnika. Ali to nije pranje novca. Ti su ljudi dugo radili da bi nešto uštedeli", objasnio je Patrisof.
"Kiparske banke su odgovorne za trenutnu situaciju jer su olako odobravale kredite, pre svega Laiki banka koja je davala na milione evra pozajmice siromašnima znajući da oni neće moći da ih vrate. Svemu tome treba dodati i restrukturisanje grčkog duga, koji je puno koštao. Ali sve to nije greška Rusa", objašnjava ovaj ruski državljanim koji živi na Kipru.
Rusi u Limasolu imaju svoju školu, kulturni centar, restorane, i smatraju da Kipar ne treba da podleže "ucenama EU", a ako podlegne - napustiće ga, kažu, i preneti svoj novac u Luksemburg ili na Maltu, i tamo se preseliti, piše Figaro.
Pojedini analitičari smatraju da je samo pitanje vremena kada će bogati Rusi svoj kapital premestiti u neke druge zemlje.
Ključni detalji novog sporazuma još uvek nisu određeni (zbog čega se i pominje "porez od oko 30 odsto"), a zvaničnici EU i Međunarodnog monetaranog fonda (MMF) će tokom narednih nedelja sa Nikozijom dogovoriti procente oporezivanja, rekao je Dajselblum, ne precizirajući kada bi banke na Kipru mogle biti otvorene, niti kada će biti ublažene restrikcije podizanja novca ili druge kontrole kapitala. Ranije je rečeno da će banke sutra biti otvorene, nakon deset dana pauze.
Komesar EU Oli Ren rekao je da je potrebno skicirati nove ekonomske prognoze za Kipar, nakon postizanja sporazuma o pomoći. Ren je dodao da će kiparska vlada odlučiti kada će podići kontrole kapitala, u okviru kojih je juče podizanje novca sa bankomata ograničeno na 100 evra dnevno.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard poručila je da dogovor predstavlja sveobuhvatan i uverljiv plan za rešenje trenutnih ekonomskih izazova na Kipru. Lagardova je dodala da će, kada tehnički detalji budu dogovoreni, preporučiti izvršnom odboru MMF-a da pruži finansijsku podršku Kipru.
Jeren Dijselblem, predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija Evrozone, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da se ovim dogovorom "okončava neizvesnost" u vezi sa kiparskom ekonomijom.
On je izrazio uverenje da je novi dogovor bolji za kiparski narod od mera koje je kiparski parlament odbio prošle sedmice, pošto se fokusirao na dve problematične banke, umesto na celi bankarski sektor.
Glavni kamen spoticanja u pregovorima bio je zahtev ECB (Evropska centralna banka) da Banka Kipra preuzme dug banke Laiki od devet milijardi evra, koliko ta banka duguje ECB. Anastasijades je tokom konačnih pregovora pristao na to.
ECB je prošle nedelje zapretila da će prekinuti sa finansiranjem kiparskih banaka, ukoliko do danas ne bude dogovoren novi paket pomoći, a Dajselblum navodi da očekuje da će finansiranje sada biti nastavljeno.
Obim pomoći za Kipar mizeran je u poređenju sa cifrom koju je primila susedna Grčka, kojoj su bile potrebne stotine milijardi evra. Neki državnici i ekonomisti su, međutim, brinuli da bi kriza sa Kipra mogla da se proširi na druge ekonomije u problemima, kao što su Španija i Italija.
Kipar je, uz dogovoreni kredit, postao peta zemlja evrozone koja je primila međunarodnu pomoć za spas banaka, nakon Grčke, Irske, Portugalije i Španije.
Azijske berze jutros su pozitivno reagovale na ove informacije.
(MONDO/agencije; foto: ‚Beta/AP)
