Udaljenost drugih galaksija izgleda nepremostiva, ali neki naučnici tvrde da se do sistema Alfa-Kentaur može stići za svega dve nedelje. U NASA su spremni da probaju mali model.
Naučnik Harold Vajt sa svojim timom u Nasi radi na "supersvetlosnom motoru" za zvezdana putovanja.
Vajtovo istraživanje je pokušaj usavršavanja koncepcije meksičkog fizičara Migela Alkubjerea, koja je 1994. godine izazvala velike sporove u naučnom svetu.
Meksikanac je pretpostavio da može da se sažima prostor ispred kosmičkog broda, a iza njega da se širi.
Brod može da se smesti u "mehur iskrivljenog prostora" i da ostaje nepokretan - zato ljudi unutar njega ne osećaju opterećenje.
Unaokolo leti samo prostor, a na račun toga se i dešava premeštanje. Prostor može da se širi i sažima brzinom većom od brzine svetlosti.
To ne protivrječi Anštajnovoj teoriji relativnosti, jer ni jedan predmet u "mehuru" faktički se ne kreće brzinom većom od brzine svetlosti.
Za formiranje "mehura" potrebna je specijalna supstanca – negativna masa koja pri potpunom raspadu može da oslobodi neophodnu "tamnu“ energiju.
U proračunima pristalica teorije Alkubjerea navođene su njene različite veličine – ekvivalent tri mase Sunca, masa Jupitera...
Harold Vajt je u svojim sadašnjim proračunima smanjio na 700 kilograma, Uz uslov da "mehur" nema formu sfere, već "krofne". On kaže da rezultati rada ulivaju nadu.
Njegov tim uz pomoć lasera pravi minijaturi model motora Alkubjerea, gde bi prostor bio iskrivljen, makar ništavno u odnosu jedan prema deset miliona.
Interesovanje NASE za ovu ideju nije neobično. U SAD postoji i odbrambena agencija DARPA. Ona takođe finansira netradicionalna istraživanja.
Ipak dobar deo naučnika sa velikom skepsom gleda na ovakva istraživanja.
Rukovodilac odeljenja Fizičkog instituta "RAN Lebedev" Oleg Daljkarov kaže za Glas Rusije da je finansiranje sličnih ideja povoljno samo njihovim autorima i predstavlja obično trošenje novca.
Ipak, postoji li nada da takav brod bude napravljen?
Prvo treba naći način da se nekako ukroti negativna masa – njoj se pripisuje razletanje galaksija i širenje Vasione.
Za sada fizičari su spremni da razmatraju samo matematički model i laboratorijske eksperimente.
(Srna, foto: NASA)
Vajtovo istraživanje je pokušaj usavršavanja koncepcije meksičkog fizičara Migela Alkubjerea, koja je 1994. godine izazvala velike sporove u naučnom svetu.
Meksikanac je pretpostavio da može da se sažima prostor ispred kosmičkog broda, a iza njega da se širi.
Brod može da se smesti u "mehur iskrivljenog prostora" i da ostaje nepokretan - zato ljudi unutar njega ne osećaju opterećenje.
Unaokolo leti samo prostor, a na račun toga se i dešava premeštanje. Prostor može da se širi i sažima brzinom većom od brzine svetlosti.
To ne protivrječi Anštajnovoj teoriji relativnosti, jer ni jedan predmet u "mehuru" faktički se ne kreće brzinom većom od brzine svetlosti.
Za formiranje "mehura" potrebna je specijalna supstanca – negativna masa koja pri potpunom raspadu može da oslobodi neophodnu "tamnu“ energiju.
U proračunima pristalica teorije Alkubjerea navođene su njene različite veličine – ekvivalent tri mase Sunca, masa Jupitera...
Harold Vajt je u svojim sadašnjim proračunima smanjio na 700 kilograma, Uz uslov da "mehur" nema formu sfere, već "krofne". On kaže da rezultati rada ulivaju nadu.
Njegov tim uz pomoć lasera pravi minijaturi model motora Alkubjerea, gde bi prostor bio iskrivljen, makar ništavno u odnosu jedan prema deset miliona.
Interesovanje NASE za ovu ideju nije neobično. U SAD postoji i odbrambena agencija DARPA. Ona takođe finansira netradicionalna istraživanja.
Ipak dobar deo naučnika sa velikom skepsom gleda na ovakva istraživanja.
Rukovodilac odeljenja Fizičkog instituta "RAN Lebedev" Oleg Daljkarov kaže za Glas Rusije da je finansiranje sličnih ideja povoljno samo njihovim autorima i predstavlja obično trošenje novca.
Ipak, postoji li nada da takav brod bude napravljen?
Prvo treba naći način da se nekako ukroti negativna masa – njoj se pripisuje razletanje galaksija i širenje Vasione.
Za sada fizičari su spremni da razmatraju samo matematički model i laboratorijske eksperimente.
(Srna, foto: NASA)
