Centar je stvoren sa ciljem blagovremenog upozoravanja u slučaju solarnih oluja koje bi mogle da predstavljaju prijetnju po astronaute u orbiti, putničke avione i električnu mrežu na Zemlji.

Stručnjaci iz Evropske svemirske agencije (ESA), pod čijim okriljem je i ovaj centar, naveli su da se u slučaju solarnih oluja mogu preduzimati određene mere opreza, ali da je rano upozorenje od ključne važnosti.

"Pilot uvijek može da spusti avion, jer ima alternativu - satelitsku navigaciju. Ako bi ovi uređaji bili pokvareni, to bi onda moglo biti opasno", rekao je šef Svemirskog meteorološkog koordinacionog centra Juha-Peka Luntama.

Najmanji kvar na satelitu mogao bi da izazove unos pogrešnih podataka za navigaciju, što bi uzrokovalo da avion promaši pistu.

Stručnjaci navode da se najteže mega oluje mogu desiti svakog časa i veoma ih je teško predvideti. U slučaju da se dese, mogle bi izazvati višednevni prekid interneta, telefona, televizije, električne energije, te železničkog i vazdušnog saobraćaja.

Zemljina atmosfera i magnetosfera štiti Zemlju od radijacije oslobođene tokom solarnih erupcija i geomagnetskih oluja. Manje erupcije obično imaju slabiji efekat, što je izraženo u blagim problemima sa navigacionim sistemima u automobilima ili mobilnim telefonima.

Međutim, veća solarna oluja, kakva je bila 1859. godine, koja je tada nanela veliku štetu globalnim telegrafskim sistemima, u današnje "elektronsko" vreme imala bi veoma razorne posledice.

Slična oluja danas bi oštetila 50 do 100 satelita ili deset odsto od broja postavljenih u orbiti

(Srna, ilustracija: ESA)