Predsednik Kipra Nikos Anastasijades izjavio je da će od lidera EU zatražiti dodatnu pomoć jer se ispostavil oda Nikozija mora da da više novca od planiranog. U bankarskom sistemu polako popušta stroga kontrola tokova novca.
Kada se prema proračunu EU ispostavilo da Kipar mora da sam podnese veći teret sopstvenog spašavanja nego što se prvobitno mislilo, a da bi obezbedio međunarodni kredit spasa, Nikozija sad traži dodatnu pomoć.
Anastasijades je naveo da je već razgovarao sa evropskim komesarom za ekonomska pitanja Olijem Renom, uoči današnjeg sastanka ministara finansija evrozone u Dablinu, na kom će jedna od tema biti program pomoći za Kipar, prenela je agencija Frans pres.
Kiparski predsednik je napomenuo da će se takođe obratiti predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu i predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju.
"U pismu g. Barozu i Rompeju osvrnuću se na potrebu da se promeni politika EU prema Kipru i da mu se odobri dodatna pomoć, s obzirom na krizna vremena kroz kroja prolazimo, kao rezultat ekonomskih problema i teških mera koje su nam nametnute", rekao je Anastasijades novinarima u Nikoziji, ne precizirajući kakvu će tačno dodatnu pomoć zatražiti.
Prema nacrtu dokumenta "trojke" (EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda) Kipar će morati da "nađe" 13 umesto sedam milijardi evra da bi dobio 10 milijardi od EU.
Što se tiče situacije u samom bankraskom sistemu zemlje, Kipar je delimično ublažio kontrolu kapitala koja je na snazi od 28. marta, saopštilo je danas kiparsko Ministarstvo finansija.
Kipar je povećao maksimalni iznos koji kompanije mogu plaćati u inostranstvu sa 20.000 na 50.000 evra bez prethodnog proveravnja i dozvolio svima koji putuju u inostranstvo da ponesu 2.000 umesto 1.000 evra kao do sada, navelo je ministarstvo u dekretu.
Ostale restrikcije, kao što je limit za podizanje novca od najviše 300 evra dnevno, ostale su na snazi, prenosi Rojters.
(MONOD/agencije, foto: Beta/AP/Vadim Ghirda)
Anastasijades je naveo da je već razgovarao sa evropskim komesarom za ekonomska pitanja Olijem Renom, uoči današnjeg sastanka ministara finansija evrozone u Dablinu, na kom će jedna od tema biti program pomoći za Kipar, prenela je agencija Frans pres.
Kiparski predsednik je napomenuo da će se takođe obratiti predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu i predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju.
"U pismu g. Barozu i Rompeju osvrnuću se na potrebu da se promeni politika EU prema Kipru i da mu se odobri dodatna pomoć, s obzirom na krizna vremena kroz kroja prolazimo, kao rezultat ekonomskih problema i teških mera koje su nam nametnute", rekao je Anastasijades novinarima u Nikoziji, ne precizirajući kakvu će tačno dodatnu pomoć zatražiti.
Prema nacrtu dokumenta "trojke" (EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda) Kipar će morati da "nađe" 13 umesto sedam milijardi evra da bi dobio 10 milijardi od EU.
Što se tiče situacije u samom bankraskom sistemu zemlje, Kipar je delimično ublažio kontrolu kapitala koja je na snazi od 28. marta, saopštilo je danas kiparsko Ministarstvo finansija.
Kipar je povećao maksimalni iznos koji kompanije mogu plaćati u inostranstvu sa 20.000 na 50.000 evra bez prethodnog proveravnja i dozvolio svima koji putuju u inostranstvo da ponesu 2.000 umesto 1.000 evra kao do sada, navelo je ministarstvo u dekretu.
Ostale restrikcije, kao što je limit za podizanje novca od najviše 300 evra dnevno, ostale su na snazi, prenosi Rojters.
(MONOD/agencije, foto: Beta/AP/Vadim Ghirda)
