"Verdingkinder" su deca koju je država odvajala od alkoholičarskih porodica i davala u nove domove gde su uglavnom bila korištena kao jeftina radna snaga.

Zastrašujuća je činjenica da je ova praksa postojala sve do 70-tih godina 20. veka. Deca iz porodica u kojima je vladao alkohol, nebriga ili siromaštvo i napušteni mališani davani su udomiteljskim porodicama, uglavnom na selu.

Ali, umesto topline doma, često traumatizovnu decu dočekivali su prisilni rad u polju, batine, pa čak i silovanja.

Deca su uz glad, Fizičko i seksualno nasilje, patila i od svakodnevnog ponižavanja.

Najčešći slogan novih porodica za novoprodošle mališane glasio je: "Od tebe nikad ništa neće postati, ti si nesposoban. Ti si jedno veliko ništa".

Sada već kao odrasli ljudi prisećaju se muka koje su prošli u udomiteljskim porodicama. Tretirani su često kao roba, a ne kao ljudska bića.



Praksa iskorištavanja dece kao radne snage bila je u Evropi rasprostranjena sve do početka 20. veka.

Poznati su i slučajevi tzv. "Švabenkinder" - odnosno dece iz siromašnih alpskih predela, uglavnom Južnog Tirola, koja su kao roblje prodavali u bogatu južnu Nemačku gde su radila na seoskim gazdinstvima.

Istovremeno sa problemom "Verdingkinder", Švajcarska se suočava i sa jednim drugom užasnim društvenim Fenomenom - prisilnom sterilizacijom građana koje su vlasti držale "nedostojnim razmnožavanja".

Ova praksa koja se temelji na principima eugenike zakonski je zabranjena tek 2000. godine?!

Mnoge žrtve sada od države zahtijevaju novčanu pomoć. Jer, nakon zapostavljanja u detinjstvu i odlaska u slobodu kada su postali punoletni, većina nije pronašla put u normalan život.

Na političkom nivou u Švajcarskoj počela je svađa oko toga ko je Finansijski odgovoran za isplate odšteta: država, kantoni ili opštine.

(Srna, foto: printscreen YouTube)