Predsednik SAD Barak Obama optužio je sinoć oružani lobi i senatore da su podlegli pritisku za propast njegovih zakonskih predloga o restriktivnijoj prodaji oružja.
Senat je prethodno odbio zajednički predlog nekoliko kongresmena i senatora iz obe, Demokratske i Republikanske partije, za sveobuhvatniju kontrolu osoba koje kupuju oružje, što se ocenjuje kao veliki politički poraz za predsednika Baraka Obamu.
Obamina administracija je, nakon decembarskog masakra u Konektikatu, kada je 27 osoba ubijeno u jednoj školi, od kojih dvadesetoro dece, predložila niz izmena zakona o kupovini oružja, među kojima je bio i predlog da se pooštre kontrole za one koji nameravaju da kupe oružje.
I pored skoro četvoromesečne kampanje i lobiranja, Senat sa 54 glasa za i 46 protiv, nije usvojio predloženo rešenje, za koje se tražila podrška najmanje 60 senatora.
"Ovo je bio prilično sramotan dan za Vašington, ali naši napori se ovde ne završavaju", rekao je Obama u obraćanju novinarima ispred Bele kuće, dok su oko njega stajale porodice dece ubijene u Konektikatu i potpredsednik Džo Bajden.
On je kazao da je poraz u Senatu samo prva runda, obećavši da će njegova administracija pokrenuti dalje korake gde god to bude bilo moguće.
"Na biračima je da pokažu političarima posledice njihovog odbijanja da izglasaju zakonske izmene. Mi ćemo ovo završiti, pre ili kasnije", zaključio je Obama.
Pravo na držanje oružja svetinja je za Amerikance, jer su svoju slobodu od imperijalne Velike Britanije osvojili upravo ličnim naoružanjem, i ono je kodifikovano amandmanom u Ustavu.
U nekim manjim saveznim državama to ide toliko daleko da je zakonom obavezno da svaka kuća ima oružje. Kazne za nepoštovanje tog pripisa, međutim, nisu propisane.
Prema procenama 45 odsto stanovništva, tj, 52 miliona ljudi, poseduje 260 miliona komada ličnog naoružanja, a broj "cevi" raste od prilike za četiri miliona godišnje.
Zagovornici poštovanja tog ustavnog i, kako Amerikanci smatraju ljudskog prava, poznatih po motou "ne ubija oružje nego čovek" ne smatraju da bi te desetine miliona ljudi trebalo da trpe maltretiranje propisima zato što povremeno neki ludak napravi masakr u tržnom centru ili obdaništu.
(Tanjug/MONDO, foto: Beta/AP/Manuel Balce Ceneta)
Obamina administracija je, nakon decembarskog masakra u Konektikatu, kada je 27 osoba ubijeno u jednoj školi, od kojih dvadesetoro dece, predložila niz izmena zakona o kupovini oružja, među kojima je bio i predlog da se pooštre kontrole za one koji nameravaju da kupe oružje.
I pored skoro četvoromesečne kampanje i lobiranja, Senat sa 54 glasa za i 46 protiv, nije usvojio predloženo rešenje, za koje se tražila podrška najmanje 60 senatora.
"Ovo je bio prilično sramotan dan za Vašington, ali naši napori se ovde ne završavaju", rekao je Obama u obraćanju novinarima ispred Bele kuće, dok su oko njega stajale porodice dece ubijene u Konektikatu i potpredsednik Džo Bajden.
On je kazao da je poraz u Senatu samo prva runda, obećavši da će njegova administracija pokrenuti dalje korake gde god to bude bilo moguće.
"Na biračima je da pokažu političarima posledice njihovog odbijanja da izglasaju zakonske izmene. Mi ćemo ovo završiti, pre ili kasnije", zaključio je Obama.
Pravo na držanje oružja svetinja je za Amerikance, jer su svoju slobodu od imperijalne Velike Britanije osvojili upravo ličnim naoružanjem, i ono je kodifikovano amandmanom u Ustavu.
U nekim manjim saveznim državama to ide toliko daleko da je zakonom obavezno da svaka kuća ima oružje. Kazne za nepoštovanje tog pripisa, međutim, nisu propisane.
Prema procenama 45 odsto stanovništva, tj, 52 miliona ljudi, poseduje 260 miliona komada ličnog naoružanja, a broj "cevi" raste od prilike za četiri miliona godišnje.
Zagovornici poštovanja tog ustavnog i, kako Amerikanci smatraju ljudskog prava, poznatih po motou "ne ubija oružje nego čovek" ne smatraju da bi te desetine miliona ljudi trebalo da trpe maltretiranje propisima zato što povremeno neki ludak napravi masakr u tržnom centru ili obdaništu.
(Tanjug/MONDO, foto: Beta/AP/Manuel Balce Ceneta)
