Vladajuća partija GERB u Bugarskoj osvojila je najviše glasova na prevremenim parlamentarnim izborima održanim u nedelju, saopštila je danas bugarska izborna komisija.
Centralna izborna komisija je, posle 96 odsto prebrojanih glasova, navela da je GERB osvojio 30,7 odsto, dok su na drugom mestu opozicioni socijalisti sa 27 odsto glasova, prenele su agencije.
U skupštinu će još ući stranka turske manjine Pokret za prava i slobode, koji je osvojio 10,6 odsto glasova, i nacionalistička Ataka sa 7,4 odsto.
Slabi su, međutim, izgledi da će Borisov formirati vladu pošto su, kako je podsetio AP, ostale stranke već saopštile da neće ući u koaliciju sa GERB-om.
To praktično znači da se može očekivati kabinet koji će predvoditi drugoplasirani socijalisti.
Borisov, čija je vlada u februaru podnela ostavku posle protesta i samospaljivanja nekoliko demonstranata, posle glasanja se još nije obraćao javnosti.
Ukoliko Borisov ne bude uspeo da okupi koaliciju, mandat za formiranje vlade biće poveren socijalistima, koji tvrde da su spremni da potraže širi konzensuz za tehnokratski kabinet koji će se boriti protiv krize i na čijem bi čelu bio bivši ministar finansija Plamen Orešarski.
Lider socijalista Sergej Stanišev izjavio je da je njegova partija spremna da o koaliciji razgovara sa svim drugim strankama, osim sa GERB-om.
Analitičari upozoravaju da će biti veoma teško formirati vladu koja će uspeti da ublaži nezadovoljstvo bugarskih građana lošim stanjem privrede, a kao dokaz za to navode i uspeh Atake, koju je početkom godine podržavao svega jedan odsto građana, a na izborima je osvojila više od sedam odsto.
Ataka je poznata po organizovanju antiromskih demonstracija, zahtevu za zabranu izgradnje džamija u zemlji u kojoj su 15 odsto stanovnika muslimani, kao i po ideji o nacionalizovanju stranih preduzeća u Bugarskoj, poput čeških elektrodistributivnih kompanija CEZ i Energo-Pro i autrijske kompanije EVN.
Takođe, Ataka se zalaže za povećanje poreza bogatima i ukidanje koncesija za strana preduzeća.
Stručnjaci strahuju da bi u Bugarskoj, inače najsiromašnijoj zemlji EU, mogle da se obnove tenzije iz februara, kada je posle masovnih protesta pala vlada Bojka Borisova.
U Bugarskoj pravo glasa ima 6,9 miliona građana, a u nedelju je na izborima učestvovalo 36 stranaka.
Tokom predizborne kampanje često su se čule optužbe za izbornu prevaru.
(agencije/MONDO Foto: AP Photo/Valentina Petrova/Tanjug)
U skupštinu će još ući stranka turske manjine Pokret za prava i slobode, koji je osvojio 10,6 odsto glasova, i nacionalistička Ataka sa 7,4 odsto.
Slabi su, međutim, izgledi da će Borisov formirati vladu pošto su, kako je podsetio AP, ostale stranke već saopštile da neće ući u koaliciju sa GERB-om.
To praktično znači da se može očekivati kabinet koji će predvoditi drugoplasirani socijalisti.
Borisov, čija je vlada u februaru podnela ostavku posle protesta i samospaljivanja nekoliko demonstranata, posle glasanja se još nije obraćao javnosti.
Ukoliko Borisov ne bude uspeo da okupi koaliciju, mandat za formiranje vlade biće poveren socijalistima, koji tvrde da su spremni da potraže širi konzensuz za tehnokratski kabinet koji će se boriti protiv krize i na čijem bi čelu bio bivši ministar finansija Plamen Orešarski.
Lider socijalista Sergej Stanišev izjavio je da je njegova partija spremna da o koaliciji razgovara sa svim drugim strankama, osim sa GERB-om.
Analitičari upozoravaju da će biti veoma teško formirati vladu koja će uspeti da ublaži nezadovoljstvo bugarskih građana lošim stanjem privrede, a kao dokaz za to navode i uspeh Atake, koju je početkom godine podržavao svega jedan odsto građana, a na izborima je osvojila više od sedam odsto.
Ataka je poznata po organizovanju antiromskih demonstracija, zahtevu za zabranu izgradnje džamija u zemlji u kojoj su 15 odsto stanovnika muslimani, kao i po ideji o nacionalizovanju stranih preduzeća u Bugarskoj, poput čeških elektrodistributivnih kompanija CEZ i Energo-Pro i autrijske kompanije EVN.
Takođe, Ataka se zalaže za povećanje poreza bogatima i ukidanje koncesija za strana preduzeća.
Stručnjaci strahuju da bi u Bugarskoj, inače najsiromašnijoj zemlji EU, mogle da se obnove tenzije iz februara, kada je posle masovnih protesta pala vlada Bojka Borisova.
U Bugarskoj pravo glasa ima 6,9 miliona građana, a u nedelju je na izborima učestvovalo 36 stranaka.
Tokom predizborne kampanje često su se čule optužbe za izbornu prevaru.
(agencije/MONDO Foto: AP Photo/Valentina Petrova/Tanjug)
