Najbolji vladar Sovjetskog Saveza i Rusije u 20. veku bio je Leonid Brežnjev, pokazali su rezultati istraživanja ruskog centra Levada o odnosu Rusa prema liderima prošlog veka.
Većina ispitanika (56 odsto) smatra da je generalni sekretar CK KPS S Brežnjev bio najbolji, a sovjetski lideri Vladimir Ilič Lenjin i Nikita Hruščov takođe kod većine izazivaju pozitivne emocije. Čak je i Josifa Visarionoviča Staljina pozitivno ocenilo 50 odsto ispitanika, objavljeno je na sajtu Newsru.com.
Negativnu ocenu Rusa dobili su samo Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin, pri čemu je broj negativnih mišljenja o njima bio trostruko veći od pozitivnih.
Takvi rezultati govore o "odsustvu istorijskih znanja i istorijske refleksije", smatraju stručnjaci.
"Ljudi govore o mitovima, a ne o realnim ličnostima", objasnio je za list "Komersant" član uprave međunarodnog udruženja Memorijal Jan Račinski.
Ljudi imaju određene asocijacije - Staljina povezuju s pobedama, Brežnjeva sa imućnošću, kazao je politikolog Sergej Černjahovski.
Prema rečima profesora Valerija Solovja, mada "niko ne bi hteo da živi u epohi Staljina, on ovaploćuje ono što je danas u deficitu - pravednost i jednakost u strahu".
"Loše rejtinge" Gorbačova i Jeljcina stručnjaci objašnjavaju time što ljudi sa tim ličnostima povezuju "sve same poraze i nikakvu materijalnu sigurnost".
Tako je "vladavina Gorbačova okončana raspadom Sovjetskog Saveza, što građani sadašnje Rusije i dalje smatraju za jednu od katastrofa 20. veka".
Odnos prema Jeljcinu je pogoršan kada su, kao rezultat reformi iz 1992, "počele da rastu cene i da se zatvaraju preduzeća", naveli su stručnjaci.
Čvrsta politika se, sem toga, uvek "prihvata bolje" od one popustljive.
"Sa slobodom dolazi neizvesnost, ljudi više vole određnost i jasne perspektive", kazao je Černjahovski i dodao da su "prava i slobode previše apstraktni pojmovi, oni nisu aktuelni i većini ljudi nisu potrebni".
Račinski je uveren da će "reformatori dobiti adekvatnu ocenu mnogo kasnije, budući da su bilo kakve humane koncepcije teže za razumevanje od trivijalnih ideja čvrste ruke".
Prema podacima sociologa centra Levada, jednog od najvećih ruskih nevladinih istraživačkih organizacija, delatnost aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina pozitivno ocenjuje 63 odsto Rusa, a negativno 37 procenata.
Radi poređenja, pre pet godina su Rusi proglasili Putina najboljim liderom za poslednjih 100 godina u istraživanju Sveruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja (VCIOM).
Na rejtingu državnih lidera pod čijim se rukovodstvom zemlja razvijala u ispravnom smeru, Putin je prikupio 80 odsto pozitivnih mišljenja. Na drugom mestu je bio Brežnjev (41 odsto), a na trećem Lenjin (33 odsto).
Po 31 odsto glasova su dobili Staljin i car Nikolaj II, a za njima su sledili Hruščov (29 odsto) i Gorbačov i Jeljcin sa po 17 odsto.
Jeljcin je istovremeno zauzeo prvo mesto na listi političkih lidera za vreme kojih je, prema mišljenju Rusa, zemlja išla neizvesnim putem, dobivši, prema tom pokazatelju, 64 odsto glasova. Za njim je s nevelikom razlikom sledio Gorbačov sa 63 odsto.
(Tanjug)
Negativnu ocenu Rusa dobili su samo Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin, pri čemu je broj negativnih mišljenja o njima bio trostruko veći od pozitivnih.
Takvi rezultati govore o "odsustvu istorijskih znanja i istorijske refleksije", smatraju stručnjaci.
"Ljudi govore o mitovima, a ne o realnim ličnostima", objasnio je za list "Komersant" član uprave međunarodnog udruženja Memorijal Jan Račinski.
Ljudi imaju određene asocijacije - Staljina povezuju s pobedama, Brežnjeva sa imućnošću, kazao je politikolog Sergej Černjahovski.
Prema rečima profesora Valerija Solovja, mada "niko ne bi hteo da živi u epohi Staljina, on ovaploćuje ono što je danas u deficitu - pravednost i jednakost u strahu".
"Loše rejtinge" Gorbačova i Jeljcina stručnjaci objašnjavaju time što ljudi sa tim ličnostima povezuju "sve same poraze i nikakvu materijalnu sigurnost".
Tako je "vladavina Gorbačova okončana raspadom Sovjetskog Saveza, što građani sadašnje Rusije i dalje smatraju za jednu od katastrofa 20. veka".
Odnos prema Jeljcinu je pogoršan kada su, kao rezultat reformi iz 1992, "počele da rastu cene i da se zatvaraju preduzeća", naveli su stručnjaci.
Čvrsta politika se, sem toga, uvek "prihvata bolje" od one popustljive.
"Sa slobodom dolazi neizvesnost, ljudi više vole određnost i jasne perspektive", kazao je Černjahovski i dodao da su "prava i slobode previše apstraktni pojmovi, oni nisu aktuelni i većini ljudi nisu potrebni".
Račinski je uveren da će "reformatori dobiti adekvatnu ocenu mnogo kasnije, budući da su bilo kakve humane koncepcije teže za razumevanje od trivijalnih ideja čvrste ruke".
Prema podacima sociologa centra Levada, jednog od najvećih ruskih nevladinih istraživačkih organizacija, delatnost aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina pozitivno ocenjuje 63 odsto Rusa, a negativno 37 procenata.
Radi poređenja, pre pet godina su Rusi proglasili Putina najboljim liderom za poslednjih 100 godina u istraživanju Sveruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja (VCIOM).
Na rejtingu državnih lidera pod čijim se rukovodstvom zemlja razvijala u ispravnom smeru, Putin je prikupio 80 odsto pozitivnih mišljenja. Na drugom mestu je bio Brežnjev (41 odsto), a na trećem Lenjin (33 odsto).
Po 31 odsto glasova su dobili Staljin i car Nikolaj II, a za njima su sledili Hruščov (29 odsto) i Gorbačov i Jeljcin sa po 17 odsto.
Jeljcin je istovremeno zauzeo prvo mesto na listi političkih lidera za vreme kojih je, prema mišljenju Rusa, zemlja išla neizvesnim putem, dobivši, prema tom pokazatelju, 64 odsto glasova. Za njim je s nevelikom razlikom sledio Gorbačov sa 63 odsto.
(Tanjug)
