Skoro 87 odsto dece u Francuskoj ne zna šta je cvekla, nikad nije čulo za praziluk, i ne znaju da se da se čips pravi od krompira, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni danas.
Sprovedena početkom godine među školskom decom, uzrasta od osam do 12 godina, anketa otkriva da deca ne piju dovoljno vode, konzumiraju previše začina i raznih industrijskih preliva, ne umeju da prepoznaju većinu voća i povrća i ne znaju poreklo pojedinih namirnica.
Tokom obroka, gotovo svako četvrto dete pije sok ili neko gazirano piće. Svega 20 odsto ispitanika je reklo da nikada ne dodaje so ili šećer u jelo, dok 10 odsto njih uvek dodaje jelu kečap ili neki sos na bazi majoneza.
Deca uglavnom lako prepoznaju kruške, lubenice i šargarepu, ali zato 87 odsto njih "nema pojma" kako izgleda cvekla. Svako treće dete ne zna ni šta je praziluk, tikvica ili artičoka.
Četvrtina ispitanika ne zna da se prženi krompirići i čips prave od krompira. Blizu 40 odsto njih ne zna poreklo namirnica poput šunke, hamburgera ili špageta.
Francusko udruženja lekara (ASEF) savetuje roditeljima da za vreme obroka deci zamene sokove vodom i da povećaju unos voća i povrća, pogatih vitaminima i mineralima. Oni im, takođe, preporučuju da ograniče slatkiše, a povećaju konzumiranje ribe na uštrb mesa i da obroke što više sami kuvaju umesto da koriste industrijski pripremljena jela.
Tokom obroka, gotovo svako četvrto dete pije sok ili neko gazirano piće. Svega 20 odsto ispitanika je reklo da nikada ne dodaje so ili šećer u jelo, dok 10 odsto njih uvek dodaje jelu kečap ili neki sos na bazi majoneza.
Deca uglavnom lako prepoznaju kruške, lubenice i šargarepu, ali zato 87 odsto njih "nema pojma" kako izgleda cvekla. Svako treće dete ne zna ni šta je praziluk, tikvica ili artičoka.
Četvrtina ispitanika ne zna da se prženi krompirići i čips prave od krompira. Blizu 40 odsto njih ne zna poreklo namirnica poput šunke, hamburgera ili špageta.
Francusko udruženja lekara (ASEF) savetuje roditeljima da za vreme obroka deci zamene sokove vodom i da povećaju unos voća i povrća, pogatih vitaminima i mineralima. Oni im, takođe, preporučuju da ograniče slatkiše, a povećaju konzumiranje ribe na uštrb mesa i da obroke što više sami kuvaju umesto da koriste industrijski pripremljena jela.
