U godišnjem obraćanju poslanicima oba doma ruskog parlamenta predsednik Rusije Vladimir Putin, u svom najdužem govoru do sada, predložio je da Rusija proglasi moratorijum na sprovodjenje sporazuma o smanjenju naoružanja sa SAD i NATO. Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je da će taj savez od Rusije tražiti objašnjenje.
Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da Rusija proglasi moratorijum na sprovodjenje sporazuma o smanjenju naoružanja sa SAD i NATO.
U godišnjem obraćanju poslanicima oba doma ruskog parlamenta, Putin je rekao da članice NATO-a, potpisnice Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi iz 1990, nisu ratifikovale taj sporazum i da ne poštuju njegove odredbe.
"S tim u vezi, smatram svrsishodnim da proglasim moratorijum na učešće Rusije u tom sporazumu, makar dok ga ne ratifikuju sve ostale zemlje i dok ne počnu striktno da ga primenjuju, kako to danas čini Rusija", rekao je Putin u obraćanju poslanicima, koje je počelo minutom ćutanja zbog smrti prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina.
Putinov predlog izazvao je buran aplauz prisutnih. U sali je bilo oko 1.000 ljudi - predstavnika svih grana vlasti, kao i verskih lidera. "Vreme je da konačno i naši partneri ne na rečima, već na delu doprinesu smanjenju naoružanja", rekao je ruski predsednik, dodajući da ruski partneri ne da ne smanjuju, već još i povećavaju količinu naoružanja.
Putin je predložio da se razmotri i izlazak Rusije iz tog sporazuma, ukoliko ne bude rezulatata.
"Predlažem da razmotrimo taj problem u okviru Rusija-NATO, i u slučaju da ne bude napretka u pregovorima, da razmotrimo mogućnost obustave naših obaveza prema tom Sporazumu", rekao je Putin.
Ukazujući na mogućnost da se u Evropi pojave elementi američke strateške protivvazdušne odbrane, Putin je predložio da se taj problem razmotri u okviru OEBS-a, pošto je to opšteevropski problem, a ne samo rusko-američki.
Putin je, takodje, kritikovao zapadne zemlje i optužio ih da se slanjem novca nekim organizacijama direktno upliću u unutrašnje stvari Rusije. S tim u vezi, on se obratio federalnom parlamentu sa molbom da "ubrza donošenje izmena zakona koje povećavaju odgovornost za ekstremizam".
Ukazujući da je ovo njegovo poslednje obraćanje parlamentu i da će narednu poruku poslanicima, idućeg proleća, uputiti drugi predsednik, Putin je dodao da je "još rano da piše politički testament".
Ovo je najduži Putinov govor i trajao je sat i 14 minuta, a uglavnom je bio posvećen unutrašnjoj politici. Prisutni su ga 46 puta prekinuli aplauzom. Poslednju Putinovu rečenicu da do poslednjih snaga treba iskoristiti vreme za služenje Rusiji, prisutni su pozdravili stojeći i uz burne ovacije.
"Očekujem da ministar spoljnih poslova (Sergej) Lavrov objasni reči njegovog predsednika", rekao je na konferenciji za štampu de Hop Shefer uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a i Rusije u Oslu.
Osporavajući Putinove tvrdnje da članice NATO-a ignorišu takozvani sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi (CFE), de Hop Shefer je rekao da članice NATO saveza žele da ratifikuju prepravljenu verziju sporazuma kada Rusija ispuni svoje obaveze.
"NATO savez pridaje veliki značaj CFE sporazumu i smatra da je važno da se ratifikuje izmenjeni CFE sporazum" rekao je de Hop Shefer.
CFE sporazum je dogovoren nekoliko meseci posle pada Berlinskog zida (1989) i okončanja hladnog rata izmedju NATO-a i Varsavskog pakta sa ciljem da se postigne proverljivo smanjenje konvencionalne vojne opreme. Sporazum je prepravljen 1999. giodine.
NATO insistira da Rusija povuče svoje preostale snage iz Gruzije i Moldavije, pre nego što članice tog saveza potpišu izmenjenu verziju CFE sporazum.
(Beta/MONDO)
U godišnjem obraćanju poslanicima oba doma ruskog parlamenta, Putin je rekao da članice NATO-a, potpisnice Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi iz 1990, nisu ratifikovale taj sporazum i da ne poštuju njegove odredbe.
"S tim u vezi, smatram svrsishodnim da proglasim moratorijum na učešće Rusije u tom sporazumu, makar dok ga ne ratifikuju sve ostale zemlje i dok ne počnu striktno da ga primenjuju, kako to danas čini Rusija", rekao je Putin u obraćanju poslanicima, koje je počelo minutom ćutanja zbog smrti prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina.
Putinov predlog izazvao je buran aplauz prisutnih. U sali je bilo oko 1.000 ljudi - predstavnika svih grana vlasti, kao i verskih lidera. "Vreme je da konačno i naši partneri ne na rečima, već na delu doprinesu smanjenju naoružanja", rekao je ruski predsednik, dodajući da ruski partneri ne da ne smanjuju, već još i povećavaju količinu naoružanja.
Putin je predložio da se razmotri i izlazak Rusije iz tog sporazuma, ukoliko ne bude rezulatata.
"Predlažem da razmotrimo taj problem u okviru Rusija-NATO, i u slučaju da ne bude napretka u pregovorima, da razmotrimo mogućnost obustave naših obaveza prema tom Sporazumu", rekao je Putin.
Ukazujući na mogućnost da se u Evropi pojave elementi američke strateške protivvazdušne odbrane, Putin je predložio da se taj problem razmotri u okviru OEBS-a, pošto je to opšteevropski problem, a ne samo rusko-američki.
Putin je, takodje, kritikovao zapadne zemlje i optužio ih da se slanjem novca nekim organizacijama direktno upliću u unutrašnje stvari Rusije. S tim u vezi, on se obratio federalnom parlamentu sa molbom da "ubrza donošenje izmena zakona koje povećavaju odgovornost za ekstremizam".
Ukazujući da je ovo njegovo poslednje obraćanje parlamentu i da će narednu poruku poslanicima, idućeg proleća, uputiti drugi predsednik, Putin je dodao da je "još rano da piše politički testament".
Ovo je najduži Putinov govor i trajao je sat i 14 minuta, a uglavnom je bio posvećen unutrašnjoj politici. Prisutni su ga 46 puta prekinuli aplauzom. Poslednju Putinovu rečenicu da do poslednjih snaga treba iskoristiti vreme za služenje Rusiji, prisutni su pozdravili stojeći i uz burne ovacije.
Shefer: Značaj CFE sporazuma
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je da će taj savez od Rusije tražiti objašnjenje za najavu proglašenja moratorijuma na sprovodjenje sporazuma o smanjenju naoružanja."Očekujem da ministar spoljnih poslova (Sergej) Lavrov objasni reči njegovog predsednika", rekao je na konferenciji za štampu de Hop Shefer uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a i Rusije u Oslu.
Osporavajući Putinove tvrdnje da članice NATO-a ignorišu takozvani sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi (CFE), de Hop Shefer je rekao da članice NATO saveza žele da ratifikuju prepravljenu verziju sporazuma kada Rusija ispuni svoje obaveze.
"NATO savez pridaje veliki značaj CFE sporazumu i smatra da je važno da se ratifikuje izmenjeni CFE sporazum" rekao je de Hop Shefer.
CFE sporazum je dogovoren nekoliko meseci posle pada Berlinskog zida (1989) i okončanja hladnog rata izmedju NATO-a i Varsavskog pakta sa ciljem da se postigne proverljivo smanjenje konvencionalne vojne opreme. Sporazum je prepravljen 1999. giodine.
NATO insistira da Rusija povuče svoje preostale snage iz Gruzije i Moldavije, pre nego što članice tog saveza potpišu izmenjenu verziju CFE sporazum.
(Beta/MONDO)
