Direktor Vatikanske banke Paolo Čipriani podneo je danas ostavku na to mesto, usled finansijskog skandala i njegovih najnovijih posledica.
Time je Čipriani udovoljio zahtevima da, za dobrobit Svete stolice, odstupi sa svog mesta.
Vatikan u saopštenju kaže da je Čiprianiju i njegovom zameniku Masimu Tuliju ponuđeno da odstupe "u najboljem interesu Svete Stolice".
Čipriani je 2010. bio pod istragom rimskih istražitelja zbog navodnog kršenja italijanskih propisa za sprečavanje pranja novca. Istraga je usledila pošto je finansijska policija pronašla 23 miliona evra sa vatikanskog računa u Rimskoj banci.
Banka, koja ima zvaničan naziv Institut za religijske poslove, ostala je pod pažnjom istražitelja, i sada novog pape Franje, zbog sumnji da je zapravo bila poreski raj.
Vatikanska banka je osnovana 1942. godine od strane pape Pija Dvanaestog da bi rukovala menicama usmerenim za religijske i humanitarne svrhe.
Banka je smeštena unutar vatikanskih zidina, zatvorena je za spoljni svet osim vatikanskih uposlenika, crkvenih redova i diplomata akreditovanih pri Svetoj Stolici.
Prošle nedelje papa Franja osnovao je komisiju za istragu bančinih aktivnosti i njenog pravnog statusa da bi osigurao "sklad" sa osnovnim postulatima katoličke crkve. To je sve u kontekstu sveopšte reforme vatikanske biroktratije, za šta je papa Franja u martu dobio mandat od kardinala.
Razlozi za zabrinutost poslovanjema Vatikanske banke su prilično dobro utemeljeni: banka je, naime, decenijama bila izvor najvećih skandala koji su potresali Svetu Stolicu. Čuvena je epizoda sa umešanošću te banke u propast Banke Ambrosiano 1980, što je bio jedan od najvećih italijanskih slučajeva prevare.
Direktor Ambrosiano banke, Roberto Kalvi, nađen je 1982. obešen ispod jednog londonskog mosta pod okolnostima koje su i danas nerazjašnjene.
