Snouden se oglasio iz Moskve nastavlja da radi.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Snouden se oglasio iz Moskve, nastavlja da "radi"

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Bivši saradnik američke obaveštajne agencije NSA Edvard Snouden oglasio se po prvi put otkad je, pre osam dana, iz Hong Konga stigao na moskovski aerodrom.

Obaveštajni anačlitičar Snouden se javnosti obratio pismom u kojem navodi da je i dalje slobodan da iznese nova otkrića o špijunskim aktivnostima američke vlade.

Snouden je u pismo upućenom vlastima Ekvadora, u koji je uvid imala agencija Rojters, istakao da ga Sjedinjene Američke Države nezakonito progone zbog toga što je razotkrio njihov tajni program PRIZMA, koji omogućava praćenje elektronske komunikacije na najvećim Internet sajtovima.

On se zahvalio Ekvadoru na pomoći da dođe do Rusije i na razmatranju njegovog zahteva za azil.

"I dalje sam slobodan i u mogućnosti da otkrijem informacije od javnog interesa. Dok sam živ, ostaću posvećen borbi za pravdu u ovom svetu punom neravnopravnosti. Ako se ikad ostvari moj doprinos zajedničkom dobru, svet će na tome moći da zahvali principima za koje se zalaže Ekvador", navodi se u pismu Snoudena predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei, napisanom na španskom.

Snouden je u svojoj prvoj izjavi od napuštanja Hongkonga pre devet dana, a koja je postavljena na sajt Vikiliksa, naveo da američki predsednik Barak Obama "vrši pritisak na lidere" zemalja u kojima on traži zaštitu.

Snouden, za kojeg se veruje da se nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo, požalio se da ga američke vlasti nezakonito progone zbog dela za koje tvrdi da je bilo u javnom interesu.

"Dok je javnost izrazila podršku tome što sam bacio svetlo na ovaj tajni sistem nepravde, vlada SAD je na to odgovorila nezakonitim lovom na moju glavu, što me je koštalo porodice, slobode da putujem i prava da živim mirno, bez straha od nezakonitog progona", istakao je Snouden.

Snouden je, inače, zatražio je azil dvadesetak zemalja, objavljeno je danas na sajtu WikiLekas.

Poslednja na listi je Norveška. Portparol norveškog ministarstva spoljnih poslova Frode Andersen potvrdio je danas da je ambasada te zemlje u Moskvi juče popodne faksom dobila zahtev za sticanje političkog azila.

"Najverovatnije je zahtev upućen od Snoudena koji je navodno on i potpisao, ali mi nemamo mogućnost da to i proverimo", rekao je Andersen novinarima u Oslu.

On je odbio da iznese detalje o sadržaju pisma ili o tome odakle je faks upućen, prenosi Rojters.

WikiLeaks ranije je saopštio da je njihova pravna savetnica Sara Harison, zadužena za Snoudenov slučaj, lično podnela zahtev u njegovo ime za odobravanje političkog azila i u drugim zemljama.

"Zahtevi su uručeni zvaničniku ruskog konzulata na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi kasno uveče", naveo je vebsajt.

"U dokumentima je istaknut rizik od progona sa kojim se Snouden suočava u SAD i iz ruskog konzulata biće prosleđivani relevantnim ambasadama u Moskvi", dodaje se u saopštenju.

Snouden je, kako je prethodno saopštio Vikiliks, podneo zahtev u 19 zemalja - Austriji, Rusiji, Nemačkoj, Finskoj, Francuskoj, Italiji, Holandiji, Irskoj, Poljskoj, Švajcarskoj i Španiji.

Izvan Evrope Snouden je zatražio azil u Kini, Ekvadoru, Nikaragvi, Boliviji, Brazilu, Venecueli, Indiji i Kubi.

ODUSTAO OD RUSKOG AZILA, ZBOG SAD

Snouden je naknadno odustao od zahteva za azil u Rusiji, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Snouden je "saznavši juče za stav (predsednika Rusije Vladimira) Putina o uslovima koji su potrebni da ostane u Rusiji, odustao od svog zahteva", rekao je Peskov. Putin je juče izjavio da Snouden, ako želi da ostane u Rusiji, treba da "prekine aktivnosti koje štete" SAD.

Povodom doasašnjih Snoudenovih otkrića, među kojima je i ono o špijuniranju zemajla EU, traje diplomatski rat SAD u njenih saveznika u Evropi.

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej saopštio je sinoć da je duboko zabrinut zbog špijunske afere koju je otkrio nemački nedeljnik "Špigel" i podsetio američkog predsednika Barak Obamu da Evropska unija od SAD zahteva i očekuje objašnjenje.

"Duboko sam zabrinut zbog izveštaja (o špijuniranju)", stoji u Van Rompejevom pisanom saopštenju povodom otkrića "Špigela" da su tajne službe SAD prisluškivale misije EU u Vašingtonu i pokušavale da prodru u sistem komunikacija u sedištu Saveta EU u Briselu.

Van Rompej se ovim pridružio negodovanju koje se nakon ovog izveštaja čulo iz mnogih evropskih prestonica i institucija EU.

Šefica evropske diplomatije i potpredsednica Komisije Ketrin Ešton je u nedelju od američkih vlasti zatražila proveru istinitosti navoda iz izveštaja i objašnjenje, dok je predsednik Komisije Manuel Barozo preko portparola poručio da od SAD očekuje "jasan i transparentan" odgovor.

Američki predsednik Barak Obama je u ponedeljak rekao da u merama tajnog nadzora ne vidi ništa cudno i sugerisao da je špijuniranje partnera, pa i saveznika uobičajena praksa u međunarodnoj politici, ali da će izaći u susret evropskim zahtevima.

"Primili smo znanju izjave predsednika Obame i njegovo obećanje da će dostaviti tražene podatke", piše u Rompejevom saopštenju.

"Od američkih vlasti očekujemo potpuno i hitno razjašnjenje", naveo je on.

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kemp

...Zaista se nadam da ce PRAVDA da pobjedi u ovom slucaju i da ce Edward Snowden moci normalno da nastavi zivot posle ovoga....

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader