Bolivijski predsednik Evo Morales upozorio je danas da bi mogao da zatvori američku ambasadu u Boliviji.
Na sastanku južnoameričkih vođa u Kočabambi u Boliviji okupili su se lideri Venecuele, Ekvadora, Argentine i Urugvaja da razmatraju ovaj diplomatski incident.
Morales je ponovio optužbe da je Vašington kriv što je u utorak više evropskih zemalja uskratilo dozvolu za prelet preko njihove teritorije avionu koji ga je prevozio iz Moskve za La Paz, zbog čega je avion morao prinudno da sleti u Beču gde je bio blokiran 15 sati. On je to nazvao kršenje međunarodnog prava.
Morales se vraćao sa samita u Rusiji tokom koga je nagovestio da bi uzeo u razmatranje zahtev za azil Snoudena, bivšeg saradnika američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) koji je obelodanio podatke o američkom programu nadzora komunikacija širom sveta, uključujući i svoje saveznike Evropljane.
U zajedničkom saopštenju posle samita latinoamerički predsednici zatražili su objašnjenja i izvinjenja od Francuske, Italije, Portugala i Sspanije. Oni su takođe rekli da će podržati zvaničnu žalbu Bolivije upućenu Komisiji Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Latinoameričke vođe ogorčene su zbog ovog incidenta i ocenile su da se radi o kršenju nacionalnog suvereniteta i da on predstavlja šamar za oblast koja je bila izložena ponižavanjima od strane Evrope I više vojnih udara koji su podržali Amerikanci.
"Ujedinjeni porazićemo američki imperijalizam. Sastali smo se sa vođama moje stranke i oni su od nas tražili više mera i ukoliko bude potrebno zatvorićemo ambasadu SAD", rekao je Morales u ovom gradu u kome je počeo svoju političku karijeru kao vođa farmera.
"Ne treba nam ambasada SAD", rekao je.
Predsednik Ekvadora Rafael Korea rekao je da pruža punu podršku Moralesu i nazvao je incident agresijom na južnoameričke zemlje.
"Nećemo dozvoliti da u 21. veku postoje zemlje prvog, drugog I trećeg reda", rekao je Korea.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro protestovao je zbog pokušaja španskih zvaničnika da pretresu avion bolivijskog predsednika.
Predsednica Argentine Kristina Fernandez rekla je da latinoamerikanci cene slobodu posle borbe za nezavisnost od Evrope u 19. veku i pošto posle represivnih režima koje je Vašington podržavao u 20. veku. Ona je tražila izvinjenje za incident s avionom.
Brazil je na samitu predstavljao glavni savetnik za međunarodna pitanja predsednice Dilme Rusef Marko Aurelio Garsija.
Predsednici Kolumbije, Ccilea i Perua koji imaju čvrste veze sa SAD nisu prisustvovali.
