Bivši službenik američke Nacionalne agencije za bezbednost Edvard Snouden, koji je objavio podatke o špijunskim delatnostima SAD, ima detaljne planove funkcionisanja NSA.
Grinvald je prvi pisao o Snoudenu i tvrdi da je nekadašnji obaveštajni analitičar sa sobom poneo nekoliko hiljada dokumenata o funkcionisanju NSA.
Profesor sociologije na švedskom univerzitetu Umea, Stefan Svalfors, predložio je norveškom Komitetu za dođelu Nobelove nagrade Edvarda Snoudena za Nobelovu nagradu za mir. Profesor je u pismu, koje je objavljeno u švedskom listu "Vesterbotens-Kuriren", naveo da je predložio Snoudena zbog "junačkog pokušaja, a uz ogromnu ličnu žrtvu, da rasvijetli opsežno špijuniranje preko kompjuterske mreže koju sprovodi američka Nacionalna bezbednosnu agencija (NSA).
Snouden je morao da ponese osetljiva dokumenta koja pokazuju kako agencija funkcioniše da bi dokazao svoje tvrdnje, rekao je Grinvald.
On je ocenio da pomoću tih dokumenata obaveštajni stručnjaci mogu da reprodukuju način rada i izbegnu američke špijune.
Grinvald je izjavio da Snouden ne želi da se ta dokumenta objavljuju.
Dokumenta ne bi dovela u opasnost nacionalnu bezbednost SAD, ali bi nanela štetu vlastima u Vašingtonu, rekao je Grinvald.
Snouden se danima nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo.
