Vođa Kim Džong Un u društvu kineskog potpredsednika Li Juančao i najviših vojnih i državnih rukovodilaca, posmatrao je paradu s tribine na trgu Kim Il Sunga, isped koje su dva sata prolazili talasi pešadijskih jedinica, artiljerije, tenkova i velikih pokretnih lansera raketa.

Tokom velikog defilea nebom su proletali borbeni avioni i helikopteri, a vojnici su, prilikom prolaska trgom, pevali "Ajmo da ratujemo, ratujemo. . . za našu republiku".

Na hiljade učesnika defilea i posetilaca uzvikivali su da će zaštititi Kim Džong Una svojim životima, kada se on pojavio na podijumu zajedno sa partijskim i vojnim liderima.

Kim, obučen u crno, razgovarao je s Lijem preko prevodioca, ali nije javno komentarisao paradu, za koju poznavaoci kažu da je najveća ikada priređena u Severnoj Koreji, prenele su agencije.

Parada je sa velikom pažnjom pripremana kako bi se pokazalo i da je Severna Koreja napravila značajan napredak u programu balističkih raketa, kažu posmatrači.

Tom prilikom je pokazan širok asortiman svih vrsta raketa, a pažnju vojnih stručnjaka je privukla nedavno razvijena raketa srednjeg dometa "musudan".

Eksperti kažu da je na paradi prikazano i neko drugo oružje koje pre nije bilo viđeno na Severu, uključujući nove protivraketne rakete.

Čoe Rjong Hae, Kimov glavi vojni saradnik i politički šef 1,2 miliona brojne vojske, rekao je da ova izolovana zemlja vidi mir kao najveći državni prioritet i da vojska ima cilj da odbrani Severnu Koreju od napada.

On je u govoru rekao da je za zemlju, čiji je osnovni zadatak izgradnja privrede i unapređenje života ljudi, potreba za miroljubivim okruženjem veća nego ikada.

Njegov govor je bio umeren bez ratnohuškačke retorike koja je obično pratila slične svečanosti. Primetno je da Čoe nije spomenuo ni nuklearni program Severne Koreje, niti, kao u ranijim prilikama, imenovao Sjedinjene Države za glavnog neprijatelja.

Vojni komandanti koji su predstavljali Severnu Koreju i Kinu, a sa druge stranu SAD, potpisali su 27. jula 1953. godine sporazum o prekidu vatre i uspostavili liniju razdvajanja dugu 240 kilometara preko Korejskog poluostrva koja je i danas najbolje čuvana granica na svetu.

U Vašingtonu američki predsednik Barak Obama je povodom godišnjice primirja rekao da ono obeležava kraj rata i početak dugog i uspešnog mira.

U šest decenija od kraja neprijateljstava, rekao je Obama, Južna Koreja je postala bliski saveznik SAD i jedna od najvećih svetskih privreda.

On je rekao da to partnerstvo ostaje "temelj stabilnosti" širom Pacifičkog regiona i odao priznanje američkim vojnicima koji su se za to borili svih ovih godina, kao i ljudima i ženama koji su i sada na službi u Južnoj Koreji.

Kineski mediji su povodom jubilarne godišnjice napisali da su ključevi trajnog mira na korejskom poluostrvu u rukama DNR Koreje i SAD.

Državna agencija Sinhua je, međutim, navela je da je današnje obeležavanje 60. godišnjice potpisivanja primirja "više uznemiravajuće nego što je utešno".

Agencija je primetila da je "velika šteta što dve Koreje još obeležavaju kraj rata, umesto da slave rođenje mira".

Pritom je u oštrom napadu na SAD, Sinhua optužila Vašington da se "drži mentaliteta Hladnog rata" i poručila da je potrebno "mnogo više od reči" kako bi ubedili Peking u suprotno.

Agencija je, međutim, kritična i prema Sevrnoj Koreji. "Zabrinutost Pjongjanga za svoju bezbednost je razumljiva i treba joj se posvetiti na pravi način, ali kršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN nije od pomoći", kaže se u komentaru i dodaje da je Pjongjang trebalo da se drži svog dela dogovora.

Iako je Kina bila kritična prema Pjongjangu od kada je izvršio treću nuklearnu probu u februaru, godišnjici obeležavanja kraja Korejskog rata prisustvaovao je kineski potpredsednik Li Juančao koji je u razgovorima s vođom Kim Džong Unom rekao da odnosi dve zemalje "ulaze u novu eru" i da će biti građeni na prošlosti, dok se pripremaju za budućnost.

Li je domaćinima poručio i da će Peking insistirati na razgovorima o uklanjanju nuklaernog oružja s Korejskog poluostrva.