"Postoje prvi napori rasvetljavanja, ali odgovori za sada nisu bili dovoljni", istakao je Verstervele u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".

Špindeleger je istakao da je ono što je do sada dobijeno bio usmeni izveštaj ambasadora SAD u saglasnosti sa američkom vladom.

"I za nas to naravno nije ono što smo očekivali od partnera. A to je da nam jasno kažu šta su stvarno radili", podvukao je on.

Vestervele nije želeo da spekuliše o posledicama ukoliko se obistine optužbe koje idu tako daleko do tvrdnji da je NSA prisluškivala sednice u Briselu.

On je naglasio da je odlučujuće da se stvar rasvetli i donesu ispravni politički zaključci.

"O jednom smo se dogovorili, a to je da ćemo se zajedno sa pojedinim partnerskim zemljama u Evropi založiti za međunarodnu inicijativu kako bi zaštita podataka bila poštovana kao ljudsko pravo, kao i da se međunarodni okviri, koji potiču još iz 60-tih godina, prilagode našem dobu", objasnio je šef nemačke
diplomatije.

Špindeleger je dodao da treba razjasniti i tvrdnje da su postojali ugovori između austrijskih institucija i NSA, jer se mora pojasniti da li je postojala institucionalna saradnja.

"Očigledno da mi u Evropi drugačije pojmimo slobodu komunikacije u odnosu na američku administraciju i o tim razlikama moramo razgovarati", poručio je Špindeleger.

Vestervele je podvukao da se špijuniranje prijatelja ne može obrazlagati bezbednosnim interesima dodajući da je normalno da postoji saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Vezano za bivšeg službenika NSA Edvarda Snoudena koji je otkrio čitavu aferu špijuniranja, objavivši poverljive dokumente, oba ministra su jasno rekla da mu neće biti pružen azil u Nemačkoj i Austriji, jer podnet zahtev ne odgovara pravilima.

"Zahtev Snoudena ne odgovara pravilima i ne može na toj osnovi biti pokrenut postupak za dobijanje azila", objasnio je Špindeleger.

Vestervele je istakao da je nadležno ministarstvo u Nemačkoj došlo do zaključka da ne postoje razlozi za davanje azila.

"S jedne strane, jer na sopstveni zahtev ima boravišni status u Rusiji, a na drugoj su SAD parlamentarna demokratija sa nezavisnim pravosuđem", kazao je on.