Neosnovanim i nezakonitim upisima u katastar, u raznim zadrugama, kombinatima, kao i kod nekih privatnika, "sakriveno" je više od 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Recimo, u Banatu, gde nekoliko desetina bivših vlasnika i naslednika potražuje oko 300 hektara zemljišta, do sada je utvrđeno da zadruga ("Agrostepa") besplatno koristi i da je prisvojila više od 1.000 hektara državnih parcela. "Zadrugari" su čak stavili i hipoteke na državnu zemlju, koje se mere milionima evra.

Ovo je, otkrivaju za "Novosti" u Mreži za restituciji, samo jedna u moru zloupotreba otkrivenih u procesu povraćaja imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.

"Svi oni "efekti" koji su izostali posle privatizacija, sa velikim zakašnjenjem, polako, teško ali sigurno, ispoljavaju se sada kroz postupak restitucije", kaže Mile Antić, koordinator Mreže.

"Skoro bez izuzetaka, kroz vraćanje imovine dolazi do razotkrivanja nepravilnosti, nesavesnog ali i nezakonitog postupanja sa državnom svojinom. Posebno smo kivni na bezobrazluk pojedinih korisnika državne imovine, koja je predmet povraćaja u naturi. Nije im bilo dovoljno što su više od 60 godina neku imovinu besplatno koristili, često je i uništili, pa bi sada nakaradnim tumačenjem zakona hteli da je i prisvoje."

Uz poljoprivredno zemljište, gde je bilo najviše zloupotreba, nije mnogo bolja ni situacija sa lokalima. Antić kaže da su zatečene cene zakupa, ako ih uopšte i ima, daleko ispod tržišnih, a o dugovima "zakupaca" skoro niko nije vodio računa.

" U Požarevcu su nedavno vraćena tri lokala porodici Kuzmanović u njihovoj porodičnoj zgradi. Jedan lokal od 47 kvadrata je bez ikakve naknade koristila Turistička organizacija Požarevca. Za drugi lokal, od 44 kvadrata, bivši vlasnik je plaćao više od 100.000 dinara mesečni zakup, jer je to bio jedini način da sačuva dedovinu od uzurpacije. Treći lokal 14 godina koristi "EPS turs", ali zakup plaća nekom fudbalskom klubu, a ne državi. Slučaj lokala u Šidu, za koji je neko u katastru olovkom precrtao pravo korišćenja i upisao pravo vlasništva, ilustrativan je primer hajdučije, koja je sprovođena nad državnom imovinom. Tajkuni se najbrže razvlašćuju kroz postupak restitucije", objasnio je za "Novosti" Antić.

Državna imovina u celosti nikada nije popisana, jer su korisnici masovno izbegavali obavezu da prijave nekretnine, koje koriste. Ali, inicijativom građana spisak državnih nepokretnosti se znatno proširio. Tako je naknadno pronađeno 35.288 hektara poljoprivrednog, 79.273 hektara šumskog, 3.712 hektara građevinskog zemljišta u državnoj svojini, kao i 3.000 službenih zgrada, više od 1.000 stambenih objekata, 700 garaža.