Takav pristup Rusije je nužan, prema rečima Glazjeva, jer će Ukrajina, ukoliko potpiše sporazum o asocijaciji sa Briselom, "preći na evropske standarde", što zahteva odgovarajuću reakciju Moskve.
Ruska vlada će, osim toga, u slučaju takvog razvoja događaja, na relaciji Kijev-Brisel, razmotriti i potrebu dalje realizacije nekih zajedničkih projekata sa Ukrajinom, kao što su novi kapaciteti u atomskoj energetici, avioindustriji i proizvodnji raketa.
Koliko su izrečene pretnje Glazjeva ozbiljno upozorenje Ukrajini dovoljno govori i činjenica da je ruska carina pre nedelju dana već drastično pojačala kontrolu uvoza za niz ukrajinskih prehrambenih i drugih proizvoda.
Prema oceni predstavnika ukrajinske industrije, moguća šteta za eksportere iz nekad industrijski najrazvijenije republike bivšeg Sovjetskog saveza, od praktično već započetog "carinskog rata" dve zemlje, mogla bi da iznosi oko dve i po milijarede dolara, samo do kraja ove godine.
Juče su vladini izvori u Kijevu, nakon završetka dvodnevnih pregovora sa Rusijom, saopštili da će se ruska carina, kad je reč o tretmanu uvozne robe poreklom iz Ukrajine, vratiti u "normalan režim rada", ali takva informacija nije do sad potvrđena i u Moskvi.
Ukrajnski premijer Nikolaj Azarov danas je na sednici vlade rekao da su i eksporteri iz njegove zemlje "delimično krivi" za haos koji je tokom poslednjih dana nastao prilikom isporuke robe u Rusiji, jer "nisu dobro shvatili šta sve ruska carina traži".
Istovremeno je predstavnik EU u Briselu obećao "punu podršku" Kijevu u ovom sporu sa Moskvom.
Politički i ekonomski analitičari u Kijevu podsećaju da bi na jesen Ukrajina trebalo da "preseče" kojim će putem dalje. Jedna staza, naime, vodi do tešnje integracije sa EU, ako se potpiše sporazum o asocijaciji sa Briselom, a druga je mogućnost priključenje trostranoj Carinskoj uniji, u kojoj za sada Rusija, Belorusije i Kazahstan.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije ove godine izjavio da bi Ukrajina, ukoliko se pridruži Carinskoj uniji, godišnje imala korist u vrednosti oko devet milijardi dolara, zbog većeg prihoda od izvoza svojih proizvoda i drastično niže cene ruskog gasa.
Usled sve većih trgovinskih nesporazuma tokom prvog kvartala ove godine robna razmena Rusije i Ukrajina opala je oko 17 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, dok je u istom razdoblju razmena sa Belorusijom i Kazahstanom uvećana oko 11 procenata, prenosi kijevski mediji.