"Napad na Siriju biće drugi Vijetnam"

"U pitanju je istorijski sukob iz kojeg ćemo mi izaći kao pobednici", rekao je El-Asad.

Zapadne zemlje su optužile sirijski režim za navodni napad hemijskim oružjem 21. avgusta u okolini Damaska, kada je poginulo više stotina ljudi, što Damask energično demantuje.

Ukoliko SAD napadne Siriju suočiće se sa mnogo većim problemima nego tokom Vijetnamskog rata, izjavio je general Mohamad ali Džafari, komandant korpusa islamske revolucije garde, a prenose iranskih medija

"Sirija će se pretvoriti u opasnije i smrtonosnije bojno polje nego što je to bilo u vreme američke invazije na Vijetnam. Za SAD to će biti drugi Vijetnam", potvrdio je Džafari.

General smatra da bi vojna intervencija u Siriji donela i ogromnu štetu Izraelu, prenosi RIA "Novosti".

"Napad na Siriju automatski bi doveo do uništenja Izraela", izjavio je DŽafari.

Tim eksperata UN napustio je danas hotel u Damasku i treći put otišao na mesto navodnog napada hemijskim oružjem u predgrađu sirijske prestonice kako bi sproveo istragu.

Aktivisti i lekari u oblastima glavnog grada pod kontrolom pobunjenika rekli su da je predviđeno da konvoj UN sa šest automobila obiđe mesto napada u prigradskom naselju Gouta, u istočnom delu Damaska, prenosi Rojters.

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun tražio je danas još vremena da bi tim inspektora mogao da završi istragu o navodnom napadu hemijskim oružjem u Siriji.

On je rekao da treba saslušati sva mišljenja pre nego što bilo ko donese odluke o tome kako treba reagovati na navodne napade, preneo je AP.

Ban je kazao da će inspekotri UN, koji sprovode istragu o tome, sutra otići iz Sirije, dok će njemu podneti izveštaj narednog dana.

AP, međutim danas javlja da obaveštajni podaci koji povezuju Asada ili njegov uski krug sa navodnim hemijskim napadima, u kojima je poginulo najmanje 100 ljudi, "nisu sigurna stvar".

To su izjavili američki obaveštajni zvaničnici za AP i dodali da još nije jasno ko kontroliše deo zaliha sirijskog hemijskog oružja i da je pitanje da li je Asad lično naredio takav napad.

U izveštaju Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe navedeno je da su Asadove snage najverovatnije odgovorne, ali se, takođe, ističe da "postoje praznine u američkoj obaveštajnoj slici", prenosi AP.

Američki predsednik Barak Obama je objavio da je sirijska vlada nesumnjivo odgovorna, ali da nije doneo odluku o eventualnoj intervenciji u Siriji.

"Još nisam doneo odluku" o akciji u Siriji, rekao je Obama za televiziju Pi-Bi-Es (PBS).

Obama je dodao da su SAD ustanovile da je režim sirijskog predsednika Bašara el-Asada koristio hemijsko oružje u napadu kod Damaska 21. avgusta, ali je isključio mogućnost "direktnog vojnog angažovanja" SAD u građanskom ratu u Siriji.

Američki predsednik je rekao da je važno da sirijski režim shvati poruku da mu je bolje da se ne usudi da ponovo koristi hemijsko oružje.

Obama je ocenio i da će SAD imati dugoročne pozitivne posledice ukoliko pošalju upozorenje sirijskom režimu poruku da "prekine" s takvim akcijama.

Predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD, republikanac Džon Bener, pozvao je sinoć Obamu da saopšti javnosti svoje planove o vojnom napadu na Siriju.

Konsultacije stalnih članica Saveta bezbednosti UN o britanskom predlogu rezolucije kojom bi se osudio "hemijski napad" od 21. avgustau blizini Damaska održane su juče, ali o ishodu sastanka nije bilo saopštenja.

Sa druge strane, Rusija je izričita u stavu da pozivi na vojnu intervenciju u Siriji predstavljaju "flagrantno kršenje" Povelje UN.

To je danas saopštilo rusko ministarstvo spoljnjih poslova. "Planovi nekih zemalja da izvrše vojni napad na Siriju predstavljaju flagrantno kršenje ključnih tačaka Povelje UN i drugih normi međunarondog prava", navedeno je u saopštenju koje prenosi AFP.

Rusija će poslati i dva broda u istočni Mediteran kako bi pojačala prisustvo mornarice u tom delu sveta zbog "dobro poznate situacije" u Siriji,

Situacija se komplikuje i u Velikoj Britaniji, pošto je danas objavljeno da bi vazdušni udari Zapada na Siriju mogli da budu odloženi za sledeću sedmicu zbog velikog razdora između britanske vlasti i opozicije u pogledu što hitnije intervencije.

Donji dom britanskog parlamenta danas bi trebalo da odlučuje o predlogu vlade premijera Dejvida Kamerona da se odobri "snažan humanitarni odgovor" na navodne ratne zločine sirijske vlade.

Vođa britanske opozicije Ed Miliband najavio je da će od svojih laburista zatražiti da glasaju protiv predloga vlade ukoliko se ne usvoji amandman koji zahteva odlaganje bilo kakve vojne intervencije, prenosi "Gardijan".

Opozija traži da se Savet bezbednosti UN izjasni o izveštaju inspektora za hemijsko oružje da li je izveden hemijski napad, kao i da se iznese jasan dokaz koji bi teretio režim predsednika Bašara al-Asada da je odgovoran za napad, navodi "Indipendent".

Laburisti su među uslovima izneli i neophodnost da postoje jasne osnove u međunarodnom pravu za pokretanje intervencije.

Premijer Kameron, suočen sa snažnim otporom opozicije da se ne ulazi ishitreno u bilo kakav napad na Siriju, predložio je da se glasanje u parlamentu održi dva puta kako bi predlog vlade prošao.

Mediji su ranije izvestili da bi napad na Siriju mogao da bude pokrenut do kraja sedmice, ali s obzirom na raskol na britanskoj političkoj sceni taj napad bi mogao da bude pomeren za sledeću sedmicu ili bar do utorka kad će američki predsednik Barak Obama otputovati na samit lidera G20 u Sankt Peterburg.