Američki predsednik Barak Obama uporedio je moguću intervenciju u Siriji sa intervencijom Sjedinjenih Američkih Država i međunarodne zajednice na Kosovu.
On je ocenio da je tada, kao i sada, takva akcija bila nepopularna među građanima Amerike, ali se pokazala kao opravdana.
"Intervencija na Kosovu je bila veoma nepopularna, ali mislim da je na kraju bilo pravilno što je do nje došlo i međunarodna zajednica može da bude zadovoljna što je zajedno u tome učestvovala", kazao je Obama nakon Samita G20 u Sankt Peterburgu.
Obama je rekao da zna da vojne intervencije SAD u dalekim delovima sveta nisu popularne među njenim građanima, dodavši da, iako ne želi da pravi analogiju sa Drugim svetskim ratom, i u vreme bombardovanja Londona u Kongresu i američkoj javnosti nije bilo popularno da se podrži ulazak Amerike u sukob.
Predsednik SAD je ponovio optužbe na račun sirijskog lidera Bašara al-Asada zbog navodnog korišćenja hemijskog oružja, naglasivši da će narednih dana nastaviti da traži podršku Kongresa za vojnu akciju Amerike u toj zemlji.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na to odgovorio da će njegova zemlja pomoći Siriji u slučaju napada.
Popriličan bes zbog nepostojanja saglasnosti oko napada na Siriju ispoljila je i američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer, koja je izjavila da su SAD naterane da samostalno deluju, pošto je svetska organizacija bila nemoća da uradi bilo šta zbog stava Rusije i Kine.
"Savet bezbednosti kakav treba svetu nije Savet bezbednosti koji danas postoji", rekla je sinoć ambasadorka SAD, optužujući Rusiju da nije dozvolila da UN osude upotrebu hemijskog oružja u Siriji.
Ona je rekla da Amerika veruje da je 1.400 ljudi ubijeno u okolini Damaska, a da Savet bezbednosti nije uspeo da se dogovori čak ni da izda saopštenje.
"U ovom trenutku diplomatija je u zastoju zato što jedna strana misli da može da prođe nekažnjeno iako je upotrebila hemijsko oružje", rekla je ona.
Diplomate: Sirija nije Kosovo
Diplomate koje su bile uključene u intervenciju Zapada na Kosovu 1999. ocenile su da ta situacija ima malo sličnosti sa napadom na Siriju koji planira administracija američkog predsednika Baraka Obame, uprkos tome što ih porede.
"Sličnosti su ravne nuli", ocenio je bivši ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt, blizak saradnik Ričarda Holbruka.
"Situacija je potpuno drugačija. U slučaju Kosova imali smo partnere, za Siriju ih nemamo. Kosovo je malo, Sirija je velika", ocenio je Galbrajt.
Da između slučaja Kosova i Sirije postoje velike razlike smatra i bivši ambasador u Iraku i specijalni izaslanik SAD za Kosovo 1998. i 1999. Kristofer Hil.
"Za Kosovo smo imali političke dogovore sklopljene kroz plan Kontakt grupe. Radili smo zajedno sa Evropljanima, Rusima i ostalima, kako bi pronašli političko rešenje. Srbi na kraju nisu prihvatili naš predlog i zbog toga su bili izolovani. Pošto se etničko čišćenje nastavilo, udarili smo na njih, i to žestoko", rekao je Hil.
Hil je dodao da su u slučaju Kosova mnoge zemlje podržale SAD, bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok za Siriju te podrške nema, objavljeno je na sajtu bužfeed.politics.
Jedan od prvih i najžešćih zagovarača napada na Kosovu, pored generala Veslija Klarka, izaslanik SAD u pokrajini Robert Gelbard, koji je Slobodana Miloševića 1998. godine upozorio na moguću intervenciju NATO-a, takođe smatra da je slučaj Sirije drugačiji, jer "niko ne razmatra mogućnost pregovora o mirnom rešenju, osim Rusa", dok je u slučaju Kosova to pokušavao Ričar Holbruk.
Gelbard je naglasio da je intervencija na Kosovu usledila posle napora dela međunarodne zajednice da pregovara i postigne dogovor između dve strane, dok taj scenario, kako kaže, nije moguć u Siriji.
"U vreme intervencije na Kosovu, SAD su već godinama bile duboko uključene u razvoj događaja na Balkanu. Amerika se posebno uključula 1995. posle masakra u Srebrenici. Neki ljudi očigledno, hvatajući se za slamku, porede Srebrenicu s napadom hemijskim oružjem u Siriji", ocenio je Gelbard.
Po mišljenju Heder Halbart, pisac govora nekadašnje američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, "ljudi moraju da shvate da se Kosovo nije dogodilo preko noći", kao i da bi u vreme brzih medija i protoka vesti, svaka kampanja duža od nekoliko dana bila katastrofalna.
Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Sjedinjenih Američkih Država penzionisani general Vesli Klark takođe je, pre nekoliko dana, odbacio poređenje kosovske intervencije sa mogućom vojnom intervencijom u Siriji, ocenivši da je primerenije poređenje sa odmazdom SAD prema Iraku 1993. godine.
Klark je u autorskom tekstu koji je objavio "Ju-Es-Ej tudej" naveo da bi intervencija u Siriji bila sličnija napadu na glavni obaveštajni centar Sadama Huseina u Bagdadu, koja je izvedena zbog navodnog planiranja atentata na bivšeg predsednika Džordža Buša starijeg.
Kada je u pitanju intervencija protiv Srbije 1999. godine, Klark kaže da, iako ne vidi preveliku sličnost sa Sirijom, neke važne lekcije koje su tada naučene, sada bi mogle da pomognu.
