Neki od bliskih saradnika američkog predsednika Baraka Obame kažu da se on "preračunao" oko podrške javnosti i Kongresa za napad na Siriju.
Oni kažu da je najveći pogrešan korak napravljen kada je predsednik potcenio duboku zabrinutost koja postoji među Amerikancima oko novog vojnog angažovanja posle iračkog rata, pri čemu je precenio volju kongresmena da glasaju za rizičnu akciju 14 meseci pre izbora za Kongres.
"Ne mogu danas da razumem Belu kuću. Trebalo je tiho da pozove lidera demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi i upita je šta misli kakav će biti odziv za njegovu ideju o napadu", kaže kongresmen Džim Moran, koga američka agencija predstavlja kao političara koji je od početka podržavao napad.
"Ona bi mu odgovorila 'mora da se šališ', pošto je od početka znala kakvo je stanje", dodaje kongresmen Moran.
Obama je pre dva dana zamolio Kongres da odloži glasanje, dok se ne vidi šta će biti sa ruskom diplomatskom inicijativom prema kojoj bi režim Bašara al Aasada u Siriji trebalo da stavi hemijsko oružje pod nadzor međunarodnih posmatrača.
Afro-američki kongresmen iz Merilenda Ilajdža Kamings kaže da je u mejlovima i telefonskim pozivima koje su mu uputili birači čak 99 odsto njih protiv vojne intervencije u Siriji. On navodi i da je nedavno, tokom susreta članova Crnog kongresnog kokusa sa Obamom, rekao predsedniku da "kada traži dozvolu Kongresa, traži i dozvolu javnosti, koja nije spremna da je pruži". "Moji birači vole predsednika, ali su jednostavno umorni od rata", zaključuje Kamings, čija je izborna baza u gradu Baltimor.
Obami je neophodan precizan i nesavladiv argument kojim bi prevazišao otpor koji sad postoji, ali njegov tim ga nije pružio, reklo je nekoliko kongresmena.
Oni citiraju izjavu državnog sekretara Džona Kerija koji je rekao da će napad na Siriju biti "neverovatno mali".
"Za one koji su skloni da glasaju za predsednikov plan ovo je konfuzno, jer onda ne shvataju čemu napad ako će biti 'neverovatno mali'", ističe republikanski senator Lindzi Graham, koji je od početka bio za akciju.
Prema njegovim rečima, administracija nije adekvatno objasnila zašto Amerikanci treba da moralno osude upotrebu hemijskog oružja u Siriji i vojno se umešaju.
Istovremeno, čak 63 odsto Amerikanaca sada kaže da se protivi ideji o napadu, što je za 15 odsto više nego prošle nedelje, navodi se u anketi Pju istraživačkog centra.
Iz Bele kuće, međutim, kažu da Obama u potpunosti razume poteškoće sa kojima se susreće u ubeđivanju javnog mnenja i strah javnosti od novog sukoba.
Slične rezultate istraživanja javnog mnenja iznosi i "Vašington post" u saradnji sa televizijom Ej-bi-si njuz, prema kojoj 64 odsto anketiranih ne želi vojnu intervenciju u Siriji.
Neki stručnjaci smatraju da je, pored zamora javnosti od novih ratnih pohoda, još jedan faktor uticao na građane da se ne vežu za sirijsku krizu - nije objašnjeno ko je izvršio napad hemijskim oružjem.
"Slike mrtvih tela i ljudi koji se koprcaju dok umiru izaziva reakciju zgroženosti kod ljudi, ali ne objašnjavaju gledaocu šta se i zašto dogodilo, to jest ne objašnjavaju mu ko je izvršio napad", smatra Skot Gartner sa Pen Stejt univerziteta, stručnjak za uticaj ratnih fotografija na javno mnenje.
Uticajni sajt "Politko", koji prati zbivanja na vašingtonskoj sceni, ocenjuje da Obama ne uspeva da objasni šta je sledeće što želi da uradi.
"On već pet godina nema doktrinu, a nije je najavio ni u govoru od pre dve večeri. Najviše što je uradio je da podseti javnost u SAD na posleratnu istoriju zemlje u međunarodnim odnosima", navodi ugledni sajt.
Televizija Ju-es-ej tudej zaključuje da Obama, posle obraćanja američkoj javnosti, izlazi dvostruko oslabljen - pred domaćom javnošću kao "neodlučan lider" koji nije uspeo da ubedi Kongres i građane da mu daju podršku, a na svetskoj sceni kao neko ko nije uspeo promeni sliku o Americi.
