Američki predsednik Barak Obama noć pred odluku o zahtevu Kongresu razgovarao sa uredništvom "Njujork tajmsa", koje se u svojim kolumnama protivilo intervenciji u Siriji.
U tom trenutku je Obamina administracija još snažno zagovarala vojnu intervenciju u Siriji, dok je njujorški dnevnik u nekoliko uvodničkih kolumni u danima koji su prethodili sastanku bilo skeptično prema takvoj akciji.
Čak i kada je, 30. avgusta, državni sekretar Džon Keri rekao da je upotrebljeno hemijsko oružje, što je značilo da bi napad mogao vrlo brzo da usledi, uredništvo "Tajmsa" nije bilo ubeđeno da je vojna akcija pravi put.
"Čak i pod najboljim okolnostima, vojna akcija može da krene loše na razne načine, a bez jake domaće i međunarodne podrške, bilo bi još teže da uspe", ocenio je tog dana "Tajms".
Iste večeri, Obama je svojim saradnicima rekao da će tražiti dozvolu za napad od Kongresa, a narednog dana je to saopštio i naciji u televizijskom obraćanju.
Urednik "Njujork tajmsa" Endi Rozental nije odgovorio na molbu "Hafington posta" da prokomentariše sastanak sa Obamom, dok je list zvanično saopštio da je sastanak bio nezvaničan i da zbog toga ne žele sa detaljima da izlaze u javnost.
"Post" podseća da se tokom svoje predsednički karijere Obama često sreće sa vodećim ljudima medija, iz "Vašington posta", MSNBC-a, kao i sa njihovog portala i drugih medija.
"Međutim, Obama je izgleda posebno zainteresovan za stavove koje u svojim uredničkim kolumnama iznosi "Njujork tajms". U aprilu je jedan njegov bivši savetnik izjavio da su to jedine novine koje predsednik čita", navodi "Hafington post".
Portal citira knjigu "Poruka" urednika MSNBC-a Ričarda Vulfa, koji kaže da je Obama posle svakog negativnog komentara u "Tajmsu" sazivao svoj medijski tim da rasprave o tekstu.
