Najpoznatiji politički zatvorenik svog vremena i prvi crni predsednik Južnoafričke Republike, preminuo je u četvrtak u 20.50 po lokalnom vremenu u u predgrađu Johanesburga, javili su svetski mediji.

Vest o Mandelinoj smrti saopštio je Džejkob Zuma, predsednik Južne Afrike.

"On se sada odmara...on sad (počiva) u miru", rekao je Zuma.

Zuma je rekao da će za Mandelu biti organizovana državna sahrana, a zastave će biti spuštene na pola koplja od sutra, 6. decembra, pa do posle sprovoda.

Nelson Rolilala Mandela rođen je 18. jula 1918. godine.

Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993. godine, a godinu dana ranije izabran je za prvog crnog predsednika države i bio na čelu Južne Afrike do 1999. godine, kada je podneo ostavku.

NELSON MANDELA - NAJVEĆA IKONA MIRA

Mandela je rođen u plemenskoj vladarskoj porodici Tembu, u selu Mveze, u oblasti koja danas pripada južnoafričkoj pokrajini Istočni Kejp. U vreme aparthejda njegov rodni kraj bio je sastavni deo Transkeja.

Reč je o nominalno suverenim entitetima, ranije bantustanima, koje je bela aparthejd uprava osmislila kao "solomonsko" rešenje za problem upadljive brojne premoći urođeničkog stanovništva nad belcima. Formalno, Afrikanci su bili građani tzv. Bantu država, a ne same Južnoafričke Republike.

Nakon smrti oca brigu o njemu preuzeo je poglavar Tembua, njegov ujak, koji ga je zapravo odredio za naslednika.

Kao student, 1942. godine, priključio se Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), organizaciji koja se borila za prava većinskog crnog stanovništva u Južnoj Africi. Postao je jedan od glavnih organizatora od početka nenasilne borbe protiv aparthejda.

Pošto ta politika nije urodila plodom, Mandela je zauzeo stav da jedino oružana borba može oboriti politiku aparthejda vladajuće bele manjine.

Organizovao je vojno krilo ANC-a i započeo kampanju sabotaža, ali ubrzo su Mandela i njegovi drugovi uhapšeni i osuđeni na doživotni zatvor.

U zatvoru je bio izolovan, ali je njegovo dugogodišnje robijanje postalo simbol borbe protiv aparthejda, a vlada Južne Afrike našla se pod pritiskom međunarodne zajednice da ga pusti na slobodu.

Pušten je 1990. godine i s tadašnjim južnoafrickim predsednikom Frederikom de Klerkom započeo je pregovore o mirnom okončavanju aparthejda i podele vlasti sa crnačkom većinom.

Za te napore Mandela i De Klerk su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za mir.

ANC je 1994. godine pobedio na izborima, a Mandela je proglašen za prvog crnog predsednika Južne Afrike. Dužnost je obavljao do 1999. godine.

Iako je njegov mandat bio obeležen dramatičnim porastom stope kriminala i širenjem epidemije HIV-a, mnogi hvale njegovu politiku nacionalnog pomirenja i vernost demokratskim institucijama.

Nakon odlaska s vlasti se posvetio humanitarnom radu i postao jedna od najpopularnijih i najprepoznatljivijih ličnosti - simbol savremenog sveta.

Mnogi su ga smatrali i jednim od retkih univerzalnih moralnih autoriteta današnjeg vremena.

Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo u aprilu 2009. godine tokom izborne kampanje vladajuće partije, Afričkog nacionalnog kongresa.

Mandela je imao problema sa plućima još od poslednjih godina koje je proveo u zatvoru, od 1988. godine, a 2001. godine mu je otkriven rak prostate, ali je od njega uspeo da se oporavi.

Od 2011. godine u više navrata je hospitalizovan zbog ozbiljnih respiratornih infekcija, a 2012. je podvrgnut hirurškoj intervenciji zbog abdominalnih tegoba.

Proveo je 18 dana u bolnici krajem 2012. godine, a ove godine je, u veoma ozbiljnom stanju, upućen u bolnicu u martu i aprilu, a zatim i junu.

Imao je četiri sina i devet kćerki, a bio je prvi među svojom braćom i sestrama koji je krenuo u školu.

VELIKI ČOVEK I VELIKI POLITIČAR

Mandela je bio prvi južnoafrički predsednik koji je izabran na potpuno demokratskim izborima. Stekao je počasne titule na više od 50 međunarodnih univerziteta.

Vladavina prava, sloboda govora, slobodni i pošteni izbori - to je ono što je Mendela ostavio u dragoceno nasleđe svojoj zemlji i svom narodu.

Trijumfalni odraz Mandelinog dela vidi se u političkom sistemu koji, 19 godina nakon što je došao na vlast, ostao stabilan koliko i autentično demokratski.

Mandelino mesto u istoriji postojanije je od bilo koje političke konstrukcije, a dublje nasleđe "afričkog Linkolna" leži u primeru koje je ostavio budućim generacijama.

Svoje najvrednije lekcije naučio je iza rešetaka, zatvor ga je oblikovao i tamo je naučio da potisne gnev i osvetničke porive, tamo je naučio da beli i crni imaju daleko više zajedničkog nego različitog, naučio je šta znači opraštati i biti velikodušan, a pre svega da je poštovanje oružje političkog ubeđivanja moćno koliko i bilo koje vatreno oružje.

Mandela je ostavljao isti utisak na praktično svakog koga bi upoznao, pa i na svoje neprijatelje, koje je istog časa razoružavao svojim širokim i toplom osmehom, ljubaznošću, poznavanjem istorije bele Južne Afrike i osetljivošću na njene strahove.

Mandela je, baš kao i nekadašnji američki predsednik Abraham Linkoln, izveo redak istorijski podvig ujedinjenja oštro podeljene zemlje, pozivajući na zajedničku čovečnost, a ne, kao što obični političari to čine, ističući različitosti i podstičući antagonizam.

I na kraju, ono najvažnije - ikona koju je cenio ceo svet pokazala je da je moguće biti veliki čovek i veliki političar u isto vreme, da poštovanje prijatelja, ali i neprijatelja može da vas odvede daleko i da ništa ne remeti kombinaciju velikodušnosti i moći.