Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je Moskva morala da pomogne bratskoj Ukrajini zbog ekonomskih problema u toj zemlji i poručio da Rusija nije ukrala evropski san Ukrajincima.
"Vidimo da je Ukrajina u teškoj situaciji. Ako zaista govorimo da nam je to bratska zemlja i bratski narod, onda moramo da se ponašamo kao bliski rođaci i pomognemo toj zemlji", rekao je ruski predsednik.
On je dodao da je Rusija zbog toga odlučila da spusti cenu gasa za Kijev u novom ugovoru i da je ugovor po kojem je Ukrajina kupovala gas od 2009. godine bio pravedan sa ekonomskog stanovišta.
Putin je rekao da protesti koji već skoro mesec dana traju u Ukrajini nisu toliko vezani za evrointegraciju te zemlje koliko se radi o unutrašnjoj političkoj borbi opozicije i vlasti.
"Ja sumnjam da se tu radi o unutrašnjoj političkoj borbi čiji je povod da li će Ukrajina potpisati Sporazum o stabilizaijci i pridruživanju ili ne. Ali to je samo povod", rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.
Ruski predsednik je istako da će Rusija, ko god u toj političkoj borbi pobedi, nastaviti saradnju sa Ukrajinom u onom "obimu i formi koji je od najvećeg interesa za ukrajinski narod".
"Ako neko govori da smo mi Ukrajini ukrali evropski san, moram da kažem da to nema veze sa nama, to je izbor naroda Ukrajine i legitimnih vlasti u Ukrajini da li će nešto potpisati ili neće", rekao je ruski predsednik.
Ruski predsednik osvrnuo se i na Edvarda Snoudena.
Sa bivšim saradnikom američke Centralne obaveštajne agencije Edvardom Snoudenom Rusija ne radi, niti je ikada radila na bezbednosno operativnom nivou, rekao je Putin.
Putin je istako da se on nikada lično sa Snoudenom nije video, ali da mu je on interesantan i zanimljiv i da se pitao kako se tako mlad čovek odlučio da razotkrije kako američke službe bezbednosti prisluškuju svetske lidere i obične građane.
"Bio sam radoznao kako misli dalje da živi i gde, ali on je napravio izbor. Plemenit, ali težak", rekao je Putin.
Putin je istako da je Rusija dala azil Snoudenu i mogućnost da živi u Rusiji pod uslovom da se na teritoriji Rusije ne bavi antiameričkom propagandom.
Snouden je 1. avgusta 2013. godine dobio azil nakon što se mesec i po dana nalazio u tranzitnoj zoni aerodoroma Šeremetjevo.
Putin je najavio da će pomilovati bivšeg vlasnika Jukosa Mihaila Hodorkovskog koji je u zatvoru više od 10 godina, javljaju agencije.
"Dekret o pomilovanju uskoro će biti potpisan", rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.
Putin je kazao i da je Hodorkovski proveo "više od 10 godina u zatvoru".
"To je teška kazna", dodao je on.
Hodorkovski koji je uhapšen 2003. godine, zatražio je pomilovanje, ali do sada nije dobio pozitivan odgovor.
Hodorkovski je osuđen na 13 godina zatvora zbog pranja novca i korupcije u aferi za koju mnogi tvrde da je bila obračun vlasti sa biznismenom koji je kritikovao Kremlj i finansirao opoziciju.
Moskovski sud mu je u decembru 2012. smanjio kaznu zatvora sa 13 na 11 godina što znači da bi iz zatvora izašao 2014. godine.
Putin je rekao i da su devojke iz grupe Pusi Rajot, koje su osuđene za huliganstvo podstaknuto verskom mržnjom, svojim postupkom prešle sve granice i ponizile dostojanstvo žene, ali da se Zakon o amnestiji odnosi i na njih po opštem rešenju suda.
"Nije mi žao što su one u zatvoru, već što su se dovele do toga da sprovedu akciju koja, po mom mišljenju, ponižava dostojanstvo žene", rekao je ruski predsednik na godišnjoj konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje da li mu je žao što su one osuđene na dvogodišnju kaznu zatvora s obzirom da je i sam otac dve devojke sličnih godina.
"One su svojim postupkom prešle sve granice, ali ih nije sud za to kaznio već za nešto drugo i nije se sada sud predomislio", rekao je Putin o mogućoj amnestiji članica grupe Pusi Rajot Marije Aljohine i Nadežde Tolokonikove.
Putin je objasnio i da zakon o amnestiji nije donet ni radi njih ni radi aktivista "Grinpisa", već u cilju humanizacije opšteg sištema izdržavanja kazni.
Putin je na konferenciji demantovao da Gasprom pripada grupi oligarha ali je i najavio mogućnost privatizacije. "To nije tačno. Gasprom je državna kompanija, čiji kontrolni paket akcija ima ruska država i to omogućava niske cene na domaćem tržištu", rekao je Putin. "Istovremeno, ako domaćim i stranim akcionarima pružimo mogućnost da kupuju i prodaju akcije Gasproma, to će povećati njegovu likvidnost. To će takođe povećati njegovo prisustvo na tržištima i omogućiti mu da privuče neophodne resurse za svoje investicione projekte i da se razvija", ukazao je Putin. Ruski predsednik se usprotivio nacionalizaciji energetskog sektora. Prema njegovim rečima, država ima dovoljno mogućnosti da tržišnim metodama reguliše njihov rad, uključujući i uplatu poreza u ruski budžet. "Po zakonu, prirodni resursi pripadaju narodu, a pitanje je kako ih efikasno koristiti za dobrobit naroda", rekao je Putin.
Odgovarajući na pitanje novinara o razmeštanju projektila "iskander" u Kaljiningradu, Putin je rekao da oni koji strahuju treba da se opuste i da nije doneta konačna odluka o tom pitanju.
Poljska i baltičke države burno su reagovale na nedavne medijske izveštaje u kojima je rečeno da su rakete već postavljene u Kaljiningrad.
Ruski predsednik naglasio je da evropski program raketnog štita i dalje predstavlja pretnju ruskom nuklearnom potencijalu i da država mora da reaguje adekvatno.
Putin je u nastavku konferencije za novinare rekao da je generalno zadovoljan radom vlade.
"Društveni proizvod dostigao je 1,4 odsto, inflacija 6,1 odsto, indeks poljoprivredne proizvodnje 6,8 odsto, rast realnih zarada dostigao je 5,5 odsto", rekao je Putin predstavljajući ekonomske indikatore za 2013. godinu.
Za devetu veliku godišnju konferenciju za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina akreditovalo se više od 1.300 ruskih i stranih novinara i snimatelja.
Pitanja koja se zadaju Putinu na ovim pres konferencijama tiču se najrazličitijih oblasti unutrašnje i spolje politike, socijalnih pitanja ima i pitanja ličnog karaktera.
Prednost se obično daje ruskim novinarima iz Moskve i iz regiona Ruske federacije.
Prošle godine pres konfrencijom dominiralo je pitanje da li će predsednik potpisati zakon kojim se zabranjuje amerikacima da usvjaju rusku siročad, kao i stav Rusije po pitanju rešavanja krize u Siriji.
Od prve pres konferencije, koja je održana 2001. godine i koja je traja sat i po, rastao je broj akreditovanih novinara, postavljenih pitanja i trajanje konferencije.
Putin je po trajanju postavio rekord 2008. godine na poslednjoj konferenciji u njegovom drugom predsedničkom mandatu kada je odgovarao na pitanja novinara četiri sata i 40 minuta.
Peskov je rekao da je nekoliko zahteva za akreditaciju odbijeno jer se, prema njegovim rečima, radilo o ljudima koji su ranije osuđivani ili imaju neki vid mentalne bolesti.
