Istoričar Rorbah ističe da je Prvi svetski rat započela Austro-ugarska monarhija, ali da su krive obe strane i savetuje da se ne dozvoli da se godišnjica početka sukoba na starom kontinentu zloupotrebavljava za "kopanje po starim ranama", već za jačanje dobre saradnje koju imaju Austrija i Srbija.

"Moramo razlikovati ko je počeo rat, a ko je kriv. U situaciji kada se svađaju ljudi ne postoji da je jedna strana nevina, a druga isključivo kriva, i to važi za sve ratove. Obe strane su imale krivicu. Ali Austrijanci su počeli rat. Uzroci sukoba između Austrijanaca i Srba, koji nisu večito bili u ratu, mogu se naći u nacionalizmu i imperijalizmu, da je svako želeo da se 'širi'", kazao je Rorbah, koji je pre više godina izdao knjigu o istoriji Srba u Beču i Austriji.

Rorbah, koji je istražio arhive, kako u Beču, tako i Beogradu, potvrđuje i da je Nikola Pašić, a postoji u arhivama takvo pismo, pokušao da upozori austro-ugarsku upravu da se sprema atentat, jer je hteo da spasi Srbiju od velikog sukoba.

"Međutim, formulacija u pismu je bila nejasna, i uprava u Beču nije obratila pažnju na tajnu formulaciju. Pašić je pokušao i da zatvori granice prema Bosni i Hercegovini, ali je bilo kasno, te je grupa koja je planirala atentat već ušla u tu zemlju", dodao je on.

"Austrijanci koji su Berlinskim kongresom dobili BiH, koja je ostala formalno otomanska teritorija pod upravom Austro-ugarske monarhije, otkupile su je, što je bila uvreda za slovensko stanovništvo, te je to vodilo ka stvaranju "Mlade Bosne", a s druge strane u Srbiji su rasle tenzije ka povećanju teritorije", dodao je on u intervjuu Tanjugu.

Rorbah je podsetioi da se u Srbiji formirala grupa "Crna ruka", koja je sanjala o Velikoj Srbiji, a koja se morala stvarati oružjem.

Na pitanje da li je Gavrilo Princip bio terorista, kao što to žele neki da prikažu, on je kazao da bi se danas moglo reći da je on bio državni terorista.

„Istoričari sa obe strane zaključili su da ga je Dragutin Dimitrijević Apis zaveo. Apis je tražio mlade, koji su željni da se dokazuju, a Princip je sanjao da učini nešto veliko. Princip i njegovi prijatelji bili su fanatici, a u to doba je to bilo "moderno" u više zemalja. Međutim krivac je onaj koji je stajao iza njih, a to je Apis i ne treba čitavu krivicu svaljivati na jednog momka. Uzroci rata su uvek bili novac i nacionalistički fanatici", naglasio je Rorbah.

Upitan da li je Prvi svetski rat mogao izbiti ranije, Rorbah, čiji je otac bio austrijski oficir, a majka Srpkinja, odgovorio je da je već 1908. mogao da izbije Prvi svetski rat.

Povezane vesti
„Tada je Evropa bila pravo bure baruta. U toj situaciji je Apis video svoju šansu. On je, kako pokazuju dokumenta u arhivama u Beču i Beogradu, najpre krajem 19. veka pokušao atentat na kralja Milana, a zatim 1911. pokušao je ubistvo austro-ugarskog ambasadora u Crnoj Gori. Tada je načelnik vojske austro-ugarske monarhije Konrad fon Hecendorf zatražio preventivni rat protiv Srbije, ali se car Franjo Josif usprotivio, jer je znao da će u sukob uvući saveznike", navodi istoričar.

Do daljeg zaoštravanja odnosa Beča i Beograda došlo je, podseća Rorbah, 1913. zbog Mađara, koji su negodovali zbog izvoza svinja iz Srbije u monarhiju, nakon čega je povećana carina na svinjsko meso iz Srbije, što je pogodilo ekonomiju te zemlje.

"Zatim je i tajna služba odradila svoje te su austro-ugarskog monarha, koji je bio u dubokoj starosti pred početak Prvog svetskog rata slagali, posle čega je pristao na sukob. Zahvaljujući pukovniku Alfredu Redlu, koji je sve planove izdao Rusima, austro-ugarska vojska, koja je bila daleko brojnija od srpske nailazila je na neočekivani otpor i blokade", objasnio je on.

Rorbah ukazuje da je shodno broju stanovništva Srbija imala ogromne gubitke u Prvom svetskom ratu, jer se prema podacima iz arhiva od 707.000 vojnika iz rata nije vratilo 450.000, a poginulo je i oko 650.000 civila, te je Srbija time procentualno imala najveće žrtve.

Upitan da li je Austro-ugarska bila svesna da će uslediti veliki rat on je kazao da je monarhija u atentatu dobila povod, a nije računala da će u sukob ući London.

„Rat je postao svetski pošto su Francuska i Engleska imale kolonije van starog kontinenta. Prvi svetski rat je bio rat bez smisla, koji nije ništa rešio, i samo je stvorio nove povode za Drugi svetski rat. Reakcija Beča nije bila dobra i nosila je sa sobom veliki deo odgovornosti. Ultimatum Beča je postavljen tako da nije bilo moguće da ga prihvati Beograd. Prvi svetski rat ujedno je bio smrt panslavizma", ističe Rorbah.

Upitan da li bi bilo ispravno u Sarajevu podići spomenik ubijenom austro-ugarskom prestolonasledniku Rorbah je podvukao da bi trebalo napraviti spomenik koji bi podvukao da se tako nešto ne sme više dogotiti, a ne dizati spomenik da bi se neko veličao ili okrivio.

Smatram da bi bilo dobro podići spomen obeležje sa porukom da moderna Evropa treba da se trudi da se političke vizije ne rešavaju ratom, rekao je on.

Rorbah je kazao da se 100. godišnjica početka Prvog svetskog rata  treba iskoristiti za pomirenje i prevazilaženje problema prošlosti.

„Dvadesetprvi vek je vek u kojem globalizacija i internacionalizacija moraju biti u žiži pažnje i ciljevi moraju biti praštanje i razumevanje prošlosti. Predsednici Francuske i Nemačke, inače dve zemlje sa najvećim brojem žrtava, zajedno će posetiti najveće stratište kao znak protivljenja budućim sukobima. Ne mogu se kriviti aktuelni predsednici Austrije i Srbije za prošlost, ali oni mogu da pokažu nameru da hoće u modernoj Evropi da vode politiku praštanja i razumevanja. Ne treba dozvolitu da se ova godina zloupotrebi za kopanje po starim ranama, već za jačanje zajedništva i saradnje", zaključio je on.