Vitalij Kličko, Arseni Jacenjuk i Oleh Tjahnjuk su sa visokom predstavnicom EU razgovarali oko dva sata.

Tjahnjuk, šef nacionalističke partije Svoboda, rekao je posle sastanka samo da bi njih trojica ponovo mogli danas da se sastanu sa Eštonovom posle njenog predviđenog razgovora s Janukovičem.

"Treba nastaviti dijalog da bi se došlo do rezultata", rekao je on.

Ketrin Ešton treba da razgovara sa vlastima i opozicijom o finansijskoj pomoći koju EU i SAD mogu da daju Ukrajini.

Zapadna pomoć koja se još razmatra zavisiće od razvoja političke situacije u Ukrajini i sastavu buduće vlade koja treba da zameni vladu Mikole Azarova koji je podneo ostavku prošle nedelje. Opozicija želi da u vladi ima ključna mesta, ali tek kada se budu postigle ustavne promene.

Američki potpredsednik Džo Bajden juče je u telefonskom razgovoru sa Janukovičem ponovo pozvao ukrajinskog šefa države na dijalog i na kompromis da bi se formirala nova vlada, prenela je Bela kuća.

Bajden, koji je već više puta razgovarao sa Janukovičem od kada su se radikalizovali antivladini protesti, ponovo ga je pozvao "da iskoristi sve prilike da nađe političko rešenje krize", navodi se u saopštenju Bele kuće.

Ukrajinski parlament juče nije ostvario napredak u raspravi o ustavnoj reformi koju traži opozicija kao ključni element za izlazak iz političke krize u zemlji gde se dva meseca vode demonstracije protiv vlasti. Opozicija traži da se smanje predsednička ovlašćenja.

Parlament nastavlja raspravu danas.

Vitalij Kličko juče je razgovarao sa predsednikom Janukovičem da od njega traži hitno rešenje situacije. Janukovič, koji je pod pritiskom posle više od dva meseca protesta, mu je objasnio da reforma kojom se daje više ovlašćenja vladi i parlamentu može da traje do šest meseci.

Demonstracije, koje su počele u novembru kao reakciju vlasti na odustajanje od evropskih integracija zarad približavanja Rusiji, povremeno su okupljale i više od 100.000 ljudi. U januaru su se demonstranti sukobili s policijom kada su preminule najmanje tri
osobe.

Po mišljenju zapadnih diplomata zapadna pomoć neće moći da bude jednaka ruskoj ponudi: ruska ponuda glasi 15 milijardi dolara kredita, od kojih je tri milijarde već dato i smanjenje cene ruskog gasa za 30 odsto.